Стакленци и гвозденци
Данас 12.09.2018 | Пише: Чедомир Петровић
Време када смо били клинци из Професорске колоније, из КСВ павиљона, из Улице браће Грим, било је време сигурности и безбрижности, као из неке од њихових бајки.
Ноћу смо кришом крали јорговане и руже и касније продавали комшијама који нас нису познавали. Ишли на Аду Хују. У три сата ујутру, још је био мрак када смо одлазили на пецање испод Панчевачког моста. Смрдели смо на беле црве у теглама. Ловили кедере и буцове. Враћали се са пуно риба и цео крај је те вечери мирисао на рибу. Иза куће је био стадион ОКК Београд, у то време најбољег кошаркашког тима у Југославији. Баџа, економ клуба, стизао би
