Јесен

Молкова жена је преминула у четири ујутру и он се напрезао да сам тренутак њене смрти уреже у сећање, јер није желео да га икад заборави. И заиста, док је недељама, па чак и месецима касније мислио на њу, чинило му се да је успео да пречисти тренутак њеног одласка (одласка? Није био сигуран да је то права реч) у нешто јасно и живо што се не састоји само од мисли и осећања, већ и звука и светла, као што је бордо одсјај мале грејалице, сјаја