"Радије ће умрети покушавајући да уђу у рај него што ће се препустити спорој и безнадежној смрти"
Недељник 23.11.2018
Куда иду? У Сједињене Америчке Државе, наравно. Зашто? Зато што је то земља у којој има посла, где би могли да зараде и одакле би могли да шаљу пакете својим породицама како би их спасли од глади и безнадежне средњоамеричке скрајнутости, јер тамо има добрих школа, безбедно је и примењују се закони који у њиховим земљама не постоје, пише Марио Варгас Љоса
Када су 13. октобра 2018. изашли из града Сан Педро Сула у Хондурасу, било их је свега неколико стотина. Три недеље касније, док пишем овај чланак, већ их има безмало осам хиљада. Придружио им се велики број Салвадораца, Гватемалаца, Никарагванаца и несумњиво понеки Мексиканац. Прешли су хиљаду и нешто километара; даноноћно су ходали, спавали на путу, јели то што би им милосрдни људи, једнако бедни као и они, успут дотурили. Управо су ушли
