Трудбеник – од заборављеног грађевинског џина до радничког музеја

Од оснивања највећег грађевинског предузећа у послератној Југославији, до приватизације, штрајкова и избацивања радника на улицу, кроз историју Трудбеника могу да вас поведу и некадашњи радници и раднице.

Милиони изграђених стамбених и привредних квадрата, доказани грађевински успеси у земљи и иностранству данас су белешке у списима „случаја Трудбеник&qуот;, једне од 24 спорне приватизације у Србије чије је испитивање Европска комисија наложила Србији већ неколико пута.

„Налазимо се у просторијама некадашњег самачког хотела Трудбеник у комплексу радничке колоније на Коњарнику&qуот;, прича Немања Пантовић из организације Здружена акција- кров над главом.

На истој адреси, у београдском насељу Коњарник, данас живи тридесетак породица бивших радника Трудбеник градње.

Они од 2012. године стрепе од извршитеља.

Организација Здружена акција- кров над главомод 2017. године покушава да одврати извршитеље од избацивања преосталих станара.

У просторијама некадашње радничке колоније, активисти Здружене акције отворили су импровизовани музеј.

У две и по собе свеже окречених зидова, без грејања, отворена је прва изложба Радничког музеја Трудбеник, посвећена је радницима овог некадашњег грађевинског џина.

Приватизација и последице

Запослени у грађевинском предузећу Трудбеник први пут су се у смештај у радничкој колонији на Коњарнику уселили пре више од пола века - 1959. године.

Након што је Трудбеник 2008. године купила компанија „Монтера&qуот;, станарима који су добили решење о привременом коришћењу станова од 25 квадратних метара, почеле су да стижу тужбе од новог власника који је тражио да се одатле иселе.

„Монтера&qуот; 2011. године одлази у стечај. Исте године, суд је пресудио у корист „Монтере&qуот;, а станари улице Лунета Миловановића добијају правоснажне пресуде о исељењу.

Седам година касније, тридесетак породица и даље стрепи од извршитеља.

„Негде у мају месецу ове године, увидели смо да се исте ствари дешавају изнова и изнова и да јавност не обраћа пажњу&qуот;, каже Пантовић.

Тада су одлучили да пробају да скрену пажњу јавности на људе који овде живе.

„Желимо да дочарамо зашто се вреди борити за ове људе, који су након тридесет, четрдесет година изградње ове земље дошли у ситуацију да немају кров над главом&qуот;.

Две и по собе, без идеализовања

У јуну почињу да разговарају са бившим радницима грађевинског гиганта како би почели да планирају изложбу.

„Превише смо очекивали од ових људи, мислили смо да су они сачували неку заоставштину. Њима је толико тешко пао процес приватизације и када се све завршило, велики број њих је бацио награде које су добијали, новине предузећа - ствари које су их лично везивале за тај период&qуот;, каже Пантовић.

Више среће нису имали ни у државним институцијама.

Ипак, Архив Београда испоставио се као прави рудник историјског блага - Трудбеник градња је давних дана платила да се одложе и сачувају цртежи пројеката на којима су радили.

Сазнајте колико сте корумпирани

Корупција на Балкану - зашто „падају&qуот; само бивши

Од настанка Трудбеника 1947. године, када је размонтирано прво друштвено предузеће „Обнова&qуот;, све до изградње Сајма и Клиничког центра у Београду, изложени су и цитати некадашњих запослених.

„То су људи који су подигли индустрију ове земље од нуле&qуот;, каже Пантовић.

Знање и грађу за изложбу пронашао је и у новинском листу који је издавао Раднички савез Трудбеника.

Пантовић каже да „изложба има политички карактер, она се заузима за раднике које представља, али не жели ни да идеализује период Југославије, нити оно што се дешавало на њеном крају.&qуот;

„Покушавамо да покажемо проблеме радничке класе за време социјализма&qуот;, објашњава он.

Трудбеник градња било је прво специјализовано предузеће за изградњу индустријских објеката у послератној Југославији, које се касније бавило и стамбеном градњом. Једна од препознатљивих новина које је увео Трудбеник био је систем монтажне градње који је карактерисао југословенско грађевинарство.

Трудбеник је почео да гради ван граница Југославије 1952. године.

Градили су у Грчкој, Сирији, Турској и Либану, Русији, Немачкој.

Најзначајнији објекти које је Трудбеник изградио у Београду:

• Београдски сајам

• Храм Светог Саве

• Клинички центар Београда

• Блокови на Новом Београду и у Рузвелтовој

Најзначајнији објекти у иностранству:

• Центар за међународну трговину у Москви

• Олимпијско село у Минхену

Ноћна бдења са Јоцом

Јозеф Балид, или само Јоца, помогао је Пантовићу да уђе у простор на Коњарнику.

Дани када је радио као архивар у Трудбенику давно су прошли.

Данас са осталим бившим радницима чека решење стамбене ситуације и епилог спорне приватизације.

„Када постоји бојазан да ће полиција и извршитељи да изненаде ујутру - дођемо овде вече пре и онда обично дочекамо јутро са станарима овде&qуот;, прича Пантовић.

Активисти су са Јоцом провели неколико ноћи у Џудо клубу Трудбеник чија су врата и данас отворена.

Могу ли птице да поправе што су људи покварили

Корупција „на извол'те“ у Србији

Многе ствари из архива Трудбеника бачене су и уништене када је зграда у близини општине Звездара у Београду, у којој се архив налазио, продата.

Ипак, Јоца је многе ствари запамтио.

Оснивач је џудо клуба који је био само један од многих радничких спортских клубова Трудбеника.

Игре су тада биле другачије, каже.

Данас му је много тога нејасно, нарочито то како функционише „игра&qуот; са извршитељима која траје већ дуже од пет година.

„Не знам како ће се све одиграти и завршити, то нико не зна. Седимо и чекамо&qуот;, каже Јоца.

Чекању се придружују и посетиоци изложбе која је до првих дана децембра отворена сваког поподнева.

Након тога - не зна се.

Станари улице Луне Миловановић, заједно са активистима, сваког часа могу бити избачени на улицу.

„Рачунам да ће људи који живе овде нама бити штит, као што смо ми њима&qуот;, коментарише Пантовић.

Његова жеља је да празни простор постане сећање на проблеме радника од Југославије до данас.

„Ова изложба није добила пуну пажњу коју заслужује - ово заиста може да постане раднички музеј&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.03.2018)