Шетња за чисте руке
Данас 07.02.2019 | Пише: Михал Рамач
Ових недеља сам двадесетак година млађи. Није да се тако осећам. Заиста сам препорођен. Једва чекам петак. Пиштаљка је као нова.
Хиљаде Новосађана излазе на улице, по снегу и мразу исто као и по јужини. Неки с дечицом. Неки с животним паром с којим заједно имају 100 и охохо година. Многи су рођени у другој половини деведесетих, можда баш ледене зиме 1996/97, кад је моје поколење било уверено да после Милошевића – који тада само што није био најурен – почиње изградња демократске Србије. Веровао сам, јер нема смисла протестовати против зла ако човек не верује да је циљ
