Jezero Zaovine: Ribe, hidroelektrana, očevina i preživeli Indijanci

Ivan Jelisavčić je kancelarijski posao zamenio - ribama.

Rođen je u Beogradu, živi u Bajinoj Bašti, ali već godinama za dom smatra Zaovinsko jezero na Tari, gde ima ribnjak.

Međutim, slike Zaovinskog jezera, napravljenog za proizvodnju električne energije u hidroelektrani Bajina Bašta, nedavno su obišle društvene mreže, televizije i novine.

Zbog proizvodnje struje jezero je ostalo gotovo prazno, sa tek ponekom naznakom vode, nakon čega su na površini velikoj između 30 i 50 hektara pokrenuta klizišta.

„Do nedelje je bilo katastrofalno. Ovo se nije desilo u zadnjih 20 godina, sigurno. Gore sam od 2007. godine i nikada nisu ispustili ovoliko vode", kaže Jelisavčić za BBC na srpskom.

Sve to je dosta uticalo na njegove pastrmke.

„Morao sam ribnjak da pomerim 300 metara, ali je u pomeranju došlo do pucanja mreže i izgubio sam dosta ribe".

Kako kaže, sada je stanje bolje, jer su iz hidroelektrane krenuli ponovo da pune jezero.

„Uspeo sam da spasim ribnjak, ali najgora stvar je što me niko nije obavestio šta će se dogoditi, niti je bilo ko odgovoran za to što se desilo.

„Ne krivim nikoga, ali ako plaćam sve to što plaćam - poreze, PDV, zakup i sve drugo, a to nisu male cifre, valjda je neko dužan da mi kaže 'ej, konju, pomeri ribnjak za deset metara, spasi ribu, vadi je, kako god', a ne da svi ćute".

Iz Elektroprivrede Srbije za to vreme navode da je pražnjenje jezera bilo po zakonu.

Šta se desilo?

Hidroelektrana „Bajina Bašta" ispustila je veliku količinu vode iz veštačkog jezera Zaovine, čiji nivo zbog proizvodnje struje zna da dosta oscilira.

Slike sablasno praznog jezera izazvale su veliku buru u javnosti, a mediji su počeli da pričaju o ekološkoj katastrofi.

„Voda je bila ispuštena 40 metara. Više od polovine, možda čak i dve trećine vode iz jezera je nestalo", navodi referent ribarstva u Nacionalnom parku Tara Siniša Jeftić.

„To nije prvi put, hidroelektrana je napravljena da bi se punila i praznila... Naravno, ne u tom obimu. Ovo je zaista previše, prevršilo je svaku meru", dodaje on.

Dodatni problem napravila su klizišta na obali jezera, gde je oštećeno dvadesetak kuća.

Među njima je i jedna „na očevini" Milojka Mandića, rođenog 1941. u kući nedaleko odatle.

• Koji su najveći ekološki problemi Balkana
• „Kritična tačka "ljudskog uticaja na prirodu
• Beogradska gondola: Seča, da, gradnja - još ne

„Toliko se nagnula da nisam mogao da uđem, pa sam sekirom otvarao vrata... Televizija me snimala kako obijam sopstvenu kuću", kaže Mandić za BBC na srpskom.

Obala jezera je zbog klizišta potpuno ispucala, a Mandić navodi da su krateri toliki da nisu mogli da priđu kući.

„Komšija je doneo merdevine i prislonio ih na obalu koja je legla, pa smo se popeli. Dvojica su mi potom pomogla da iznesem neke stvari, koje ću da vozim u Užice".

Rendžeri su ih upozorili da ni slučajno ne spavaju u toj kući, a „petog dana su došli ljudi iz elektrane i opštine".

„Rekli su da zahtev za odštetu podnesem hidroelektrani Bajina Bašta, da će izaći u susret i da će se sve rešiti, ali da mora prvo komisija da proceni štetu.

„Kažu, mašine ne mogu da izađu na teren jer klizište još radi. Ne smeju, boje se potonuće im i mašine, šta će onda".

Šta kažu nadležni?

Jezero Zaovine napravljeno je početkom osamdesetih, a Mandić kaže da je tada lokalcima „isplaćeno ono što je potopljeno".

Funkcioniše u okviru sistema javnog preduzeća „Elektroprivrede Srbije", dok je čitavo područje krajem 2015. pripojeno Nacionalnom parku Tara.

Ranko Milanović iz nacionalnog parka kaže za BBC na srpskom da je sve bilo u granicama zakonski dozvoljenih normi.

„Biološki minimum koji EPS mora da poštuje je 815 metara, a nivo vode je bio na 830 metara.

„Međutim, sve je to izgledalo veoma loše, pre svega za turističku promociju. Bilo je nezadovoljstva posetilaca koji su došli i nisu videli ono što su očekivali", navodi Milanović.

Iz EPS-a su na pitanja BBC-ja na srpskom pismeno odgovorili da ni na jednom od akumulacionih jezera nije bilo vanrednog ispuštanja vode i da „nema ni govora o pražnjenju akumulacija", kao i da u saradnji sa nadležnim institucijama prate stanje i posledice na biljni i životinjski svet.

Kada je reč o klizištima, ističu da zbog velikih oscilacija nivoa vode, postoji i veća šansa za njihovu pojavu.

„Prilikom izgradnje reverzibilne hidroelektrane lokacija Donji Mandići bila je poznata kao umireno klizište. Postojalo je, ali nije bilo aktivno.

„Do aktiviranja klizišta dolazi 1995. godine na površini oko 30 hektara i EPS je nakon toga vlasnicima objekata koji su se tu nalazili isplatio štetu koja je procenjena sudskim putem".

Kako navode, obaveza onih kojim je isplaćena šteta bila je da uklone te objekte, što su neki uradili, a neki nisu.

Kolika je šteta napravljena?

Nije poznato - barem ništa zvanično.

Iz Nacionalnog parka Tara navode da će nadležne službe izaći na teren da utvrde materijalnu štetu, a isto ističu i iz EPS-a, kada je reč o potencijalnoj odšteti građanima.

A na ribe? Ni to nije poznato.

Referent ribarstva u Nacionalnom parku Tara Siniša Jeftić kaže da je ugrožen mrest svih vrsta, ali da će posledice biti poznate tek za četiri-pet godina, nakon većih analiza.

„Svakako da postoji devastacija i da ovo nije normalno, videli ste i slike... Ovo je zaista previše, iako dozvole postoje.

„Prve promene će tokom leta osetiti ribolovci, oni su prvi kontakt", kaže Jeftić.

• Kako su turisti uspeli da isprljaju čak i Mont Everest
• Elektronski otpad u grafikonima: Kako svet godišnje baca 62 milijardi dolara

Kako kaže, problem je i što nije poznato šta će se desiti u međuvremenu, jer bi moglo da se desi da nivo vode opet značajno opadne.

„Iako hidroelektrana radi u dozvoljenim kotama, možda bi njih trebalo preispitati", ističe Jeftić.

Jelisavčić za to vreme navodi da su posledice ogromne.

„Riba polaže ikru i sva ta ikra je sad ostala na suvom. Sledećih 10 godina se Zaovinsko jezero neće opraviti".

Indijanci i dijaspora

U međuvremenu, na obali jezera Zaovine život radi ono što najbolje ume - nastavlja da teče.

Jelisavčić kaže da je sreća u nesreći što nije padala kiša, jer bi klizišta bila trostruko veća.

„Ovo više ne sme da se ponovi, sledeći put će pola zemlje na Zaovinama završti u jezeru... To je naša zemlja i naša voda, svi živimo od nje".

Na Zaovinama kuću ima i Predrag Andrić iz Užica.

Kako kaže, svaki trenutak slobodnog vremena sa porodicom provodi na Zaovinama, što mu je ventil za opuštanje.

Međutim, čitavo selo je sada na klizištu, a mnogi više nemaju struju i vodu.

„Put je sav uništen, Pančićeve omorike padaju u jezero, krateri sa planine... Zemlja podrhtava, čuju se prasci, nema nijedne ptice... Ekološka katastrofa izazvana nemarnim ponašanjem EPS-a, nehajući na naše vapaje da ne ispuštaju toliku vodu", kaže Andrić.

Kako kaže, šteta koja je napravljena je znatno veća od sume koju je hidroelektrana dobila proizvodnjom struje.

„Mnogo su više uništili, nego što su dobili - prave struju i ne zanima ih ni ekološki svet, ni turizam.

„Nekada je to bilo izbalansirano, ispuštali su vodu samo kada je trebalo i turizam je lepo išao, kao i riba, ali zadnje tri godine su pomorili mnogo ribe. A zašto - nemam pojma".

A kako bi trebalo da bude?

„Evo, pričala mi komšinica, koja živi u Norveškoj, tamo su vuka ubili prošle godine i diglo se celo Oslo da protestuje. Drugi komšija, koji živi u Nemačkoj, kaže da tamo mesto na kojem ima dosta žaba policija obezbeđuje, da ih neko ne pregazi".

Ipak, kako kaže, najviše ga boli kako se država ponaša „prema Indijancima".

„Tako ja nazivam starosedeoce gore. Apsolutno niko ne brine o njima. Čovek uzeo kredit napravio novu kuću na temeljima stare i sad mu zbog klizišta na kuću pala bandera. Dakle, imaju veliki kredit, a nemaju ni novca, ni kuće, ni bilo čega.

„Iznose šporete, frižidere, televizore, a put devastiran... Kao u vreme rata".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.08.2019)