Електронски отпад у графиконима: Како свет годишње баца 62 милијарди долара

Уколико саберемо све старе пеметне телефоне, компјутере и кућне уређаје које људи широм света бацају сваке године, њихова тежина била би као девет Каопсових пирамида.

Вредност овог отпада већа је од бруто друштвеног производа Србије, Костарике, Хрватске или Танзаније.

Према новом извештају Уједињених нација, у свету је током 2018. године произведено 48,5 тона електронског отпада, што је теже од свих комерцијалних авиона икада направљених.

Само 20 одсто од тога је рециклирано, а ако се ништа не промени, УН предвиђа да би до 2050. године тежина електронског отпада могла да достигне 120 милиона тона.

„Глобални електорнски отпад је најбрже растући ток отпада и представља друштвени и еколошки ризик&qуот;, каже Питер Бејкер, председник и извршни директор Светског пословног савета за одрживи развој (Ворлд Бусинесс Цоунцил фор Сустаинабле Девелопмент).

• Докле ћемо живети са опасним отпадом
• Први српски „еколошки устанак&qуот; у Белој Цркви
• Пет производа за које нисте знали да шкоде планети

Ова четири графикона помажу нам да објаснимо проблеме електронског отпада.

1. Ова планина „смећа&qуот; вреди богатство

Процењује се да светски електронски отпад у 2016. садржао више од 62,5 милијарди долара у драгоценим материјалима, као што су злато, бакар и гвожђе.

То је три пута више од укупне производње руда у свету, саопштено је из УН-а, и више од БДП-а 123 земље.

2. Лични уређаји чине половину укупне количине електронског отпада

Око половине укупног електронског отпада долази од личних уређаја, попут компјутера, екрана, паметних телефона, таблета и телевизора - остатак је од великих кућних апарата, попут уређаја за хлађење и грејање.

Просечан паметни телефон има више од 60 делова, углавном метала вредних у електронској индустрији због високе проводљивости.

Ови делови могу да се поправе, рециклирају или искористе као материјали за нову робу.

Према УН-у, током 2016. године бачено је 435.000 тона телефона, потенцијално вредних 9,5 милијарди долара.

Неки делови зову се ретки земни метали, који се користе за батерије и објективе камера.

Њихово вађење из рудника је изузетно скупо и постоје само на појединим деловима планете.

3. Електронски отпад се илегално односи у сиромашне земље

Рециклажа драгоцених елемената који се налазе у електронском отпаду, попут бакра и злата, постали су извор прихода - нарочито у земљама у развоју.

Према Међународној организацији рада, сматра се да у Нигерији до 100.000 људи ради у неформалном сектору електронског отпада, док је у Кини тај број око 690.000.

Међутим, ако није прописно регулисано, кретање електронског отпада може бити опасно.

Електронски отпад може да представљати само два одсто токова чврстог отпада, али може представља 70 одсто опасног отпада који заврши на депонији.

Једна студија у Нигерији открила је да 60.000 тона електронског отпада илегално завршило у тој земљи у 2015. и 2016. години.

Земље чланице Европске уније су произвођачи 77 одсто свих коришћених електричних и електронских уређаја - а већина је у земљу прокријумчарена возилима која су стварно увозила нешто.

„Чак и ако делови могу бити поправљиви или директно употребљиви као роба из друге руке, вероватно ће и они постати електронски отпад. Пошто земље са ниским приходима генерално имају мање инфраструктуре за управљање таквим отпадом од економија са вишим примањима, то су алармантни трендови које треба решити&qуот;, наводи се у студији.

4. Управљање електронским отпадом може да буде корисно за сваког

УН финансира пројекте за рециклажу електронског отпада у Нигерији и 13 латиноамеричких држава.

Позивају на „кружну економију&qуот;, која је осмишљена за поновну употребу материјала и компоненти и испоруку нултог електорнског отпада.

„Ако се креира на прави начин, упошљавање кружне економије у електронској индустрији и сектору електронског отпада могло би да отвори милионе радних места широм планете&qуот;, саопштио је УН.

„Кружни модел за електронику могао би [такође] да смањи трошкове за потрошаче за седам одсто до 2030. и 14 одсто до 2040.&qуот;

Већина светског електронског отпада производи се у Аустралији, Кини, Европској унији, Северној Америци, Јужној Кореји и Јапану.

У Сједињеним Државама и Канади, свака особа годишње произведе око 20 килограма електронског отпада, док у ЕУ та бројка износи 17,7 килограма.

Ипак, 1,2 милијарде становника читавог афричког континента произвело је у просеку само 1,9 килограма електронског отпада по особи годишње.

(ББЦ Невс, 01.30.2019)