Турска: Радост живљења на Босфору
Данас 22.05.2019 | Пише: Индира Хаџагић-Дуракови
Дописница Ламартин је рекао: „Да бирам, последњи поглед био би са Чамлиџе брда на Босфор“. Моју очараност најбоље могу дочарати речи Орхана Памука, турског нобеловца, који пише да је Босфор постао „једно са приврженошћу животу, радости живљења и осећањима среће јер дух и снага Истанбула потичу од Босфора“.
И баш то крстарење Босфором од вајкада је пружало задовољство да се изблиза „пиљи“ у Истанбул, кућу по кућу, махалу по махалу, да га се издалека види као представу што се стално мења. У контрастима светла, као оне сенке у Карађоз позоришту, трепераве и узбудљиве, мистичне и недокучиве. Јелена Димитријевић, та просвећена жена која је живот посветила путовањима и која је волела и разумела Оријент, написала је у свом роману „Нове “ 1912.
