ИЗА ИЗЛОГА: Сви сити, а неки богами и бесни
Дневник 08.09.2019 | Дневник.рс
Мислим да ћу док сам жива памтити гос’н Перу, пензионера који је код нас у улазу живео (плус био - стално присутан и будан, са шпијунком као претечом модерних камера - нешто као домар) у приземљу.
Један од разлога би свакако био и тај што је с нама клинцима волео да тренира строгоћу; најчешће мрачан и намрштен, успевао је, без да је морао и реч да изговори, да нас у року од одмах растера кад у игри постанемо превише гласни и бучни. Како би откључао врата и стао испред, ми клинчадија бисмо се моментално пребацили на тихи режим и утишали отприлике до недисања. Касније, кад сам већ порасла до неког седмог, осмог разреда схватила сам да је сва та строгоћа
