ИЗА ИЗЛОГА Велика очекивања, бар док дама не колабира од глади
Дневник 15.09.2019 | Дневник.рс
Сећам се, рецимо, да мојој мами (баш као и свим њеним пријатељицама) мира нису давале „несређене“ ресе на тепиху, недовољно савршено испеглана завеса, олупан сервис (ваљало је што пре га заменити новим), рерна која не блиста, „мусава“ када након само једног купања и, више од свега, моја (увек неуредна) соба.
Сва та прашина, говорила ми је, не знам како уопште успеваш да дишеш у том ужасу... Мени не да мало тог креативног нереда није сметало, него најчешће уопште нисам могла ни да схватим о чему моја мама прича и шта је, побогу, толико узнемирава. Знала сам, рецимо, да сам претерала кад сам једном приликом покушала да тмуран и мусав новембарски дан мало „зашарам“ и развеселим тако што сам на прозоре полепила разнобојне кругове свих величина. Ја сам, наравно, уживала у
