Смрт као маркетинг

Један кафански музичар – звали су га Тоза Бакшиш – пријатељима је, кажу, кад му се приближио крај, оставио у аманет: „Запевајте, за мном се не исплати плакати!“ Запевали су и испратили Тозу како је заповедио, а за ћемане, међу жице - причало се после по кафанама - „заденули му 100 марке, да га не бије малер на онај свет“. И бива овде, заиста, да се над одром, запева и засвира нека, углавном сетна, по жељи покојника. Бива и да се звуцима посмртног марша испрате