Sarajevo (2): Priče i susreti sa ljudima
Danas 28.11.2019 | Piše: Draga Božinović
Dopisnica Posle obilaska tunela i naknadnih priča o stradanjima Sarajlija bez obzira na nacionalnu pripadnost (jer stradali su LJUDI), o stalnom pokazivanju na linije razgraničenja po okolnim brdima, potreban mi je predah, pa uz kafu u „Kući sevdaha“, na turskoj kaldrmi i uz raskošno cveće, još malo pričam sa Amirom i njegovom Alijom, da se uverim da je sada sve u redu.
Mada nije. Ne između nas, nego nije u redu da ljudi jedni prema drugima budu neljudi. Isti osećaj kao kad sam se provlačila kroz vijetnamske tunele u džungli oko Sajgona. Lepa je ovdašnja tradicija ispijanja kafe. Grupice ljudi sede napolju uz bakarne poslužavnike, bakarne džezve i male šolje ili fildžane, a tihi i dugi razgovori teku. Jer poziv na kafu je pre svega poziv na razgovor. Naravno da su odavno ovde stigle i kafe iz aparata, kapućino i ostale italijanske
