Сарајево (2): Приче и сусрети са људима
Данас 28.11.2019 | Пише: Драга Божиновић
Дописница После обиласка тунела и накнадних прича о страдањима Сарајлија без обзира на националну припадност (јер страдали су ЉУДИ), о сталном показивању на линије разграничења по околним брдима, потребан ми је предах, па уз кафу у „Кући севдаха“, на турској калдрми и уз раскошно цвеће, још мало причам са Амиром и његовом Алијом, да се уверим да је сада све у реду.
Мада није. Не између нас, него није у реду да људи једни према другима буду нељуди. Исти осећај као кад сам се провлачила кроз вијетнамске тунеле у џунгли око Сајгона. Лепа је овдашња традиција испијања кафе. Групице људи седе напољу уз бакарне послужавнике, бакарне џезве и мале шоље или филџане, а тихи и дуги разговори теку. Јер позив на кафу је пре свега позив на разговор. Наравно да су одавно овде стигле и кафе из апарата, капућино и остале италијанске
