Зашто је седи старац плакао

ЛЕСКОВАЦ …. Ноћ, дотрчавам мокар и уморан. Улећем и излећем као фурија, како то малишани раде. Тек када сам по ко зна који пут поново прошао, уочио сам га на веранди. Стар, седа коса, руке испуцале, помало погурен, али у очима, које испуњавају сузе, видим неку одлучност – чврстину. Гледа у даљину и повремено стеже штап. Прилазим са мало страха. Како да му се обратим. Одједном, чврста руке ме хвата. Челични стисак не попушта док ме привлачи и грли, гледа у