Ћелава и храбра: Малтретирали су ме због изгледа, сада помажем другима

Алопецију има више од 140 милиона људи на свету.

То је стање од ког иначе здрави људи крену да губе косу - понекад сву, укључујући и обрве и трепавице.

Лилија Кукушкина-Нугманова била је малтретирана у школи због свог изгледа.

Малтретирање

Сада она помаже људима који доживљавају слична искуства, водећи групе за подршку у Русији.

„Кад вас људи виде, прва помисао им је: 'Или има рак или дерматофитозу'&qуот;, каже она.

„Морам да објашњавам људима како имам алопецију ареату и да је то у реду. Не умирем. Добро сам. Нисам заразна.&qуот;

Лилија, која данас има 28 година, каже да није ни схватила да је другачија све док није постала тинејџерка.

„Имала сам страшно тешко искуство кад сам имала 17 година. У мојој школи била је једна група дечака. Нисмо се баш добро слагали, па су они направили групу на друштвеној мрежи коју су назвали 'Нугманова је ћелава кучка'&qуот;.

„Мислили су да ће ме тиме повредити. Добро, мало и јесу, али сам знала да то нема никакве везе са мном. То није значило да сам лоша особа.&qуот;

Ношење перика

Лилија признаје да јој је било тешко да прихвати властити изглед, али, срећом, данас се осећа много задовољније.

Лилијино путовање ка прихватању саме себе достигло је највишу тачку почетком ове године кад је написала пост о својим мукама и објавила фотографије себе без перике на Фејсбуку. Пост је брзо постао виралан, а многи људи су у коментарима изложили властита искуства са алопецијом.

Све до тада много Лилијини пријатељи, партнери и колеге нису је ни видели без перике и нису знали ништа о њеном стању.

„Моја перика је некада служила као моја одбрана&qуот;, каже Лилија. „Али ми је донела и одређена ограничења.&qуот;

„Као тинејџерка сам пропустила многе забавне активности јер сам се плашила да ће ми перика спасти са главе. Као тинејџерка, клонила сам се тобогана смрти, нисам се усуђивала да пливам или роним.

„Имала сам сличну анксиозност у вези са сексом. Замислите само, ако ваш партнер не зна да носите перику а она вам спадне током секса... то уме да им буде прилично шокантно.&qуот;

Лилија и даље понекад носи перику, али сада то доживљава као модни детаљ пре него као некакву нужност.

Прихватање

„Кад бих могла да посаветујем млађу себе, рекла бих: 'Молим те, дозволи себи да се забављаш. И престани да бринеш око своје перике.'&qуот;

Људи који донесу одлуку да пригрле свој ћелави изглед, међутим, често се суочавају са непријатним коментарима, и онлајн и офлајн.

„Наравно, људи који не знају за алопецију знају да ме се уплаше. Понекад умеју да буду непристојни. Знају да кажу: 'Не изгледаш баш толико лепо са косом. Изгледаш харизматичније без ње'.

„Али, да будем искрена, не могу да замерим људима због тога што не умеју да ми уделе комплимент. И даље је лепо уколико имају добре намере&qуот;.

Научивши пуно тога о њој и сусревши људе са алопецијом ареатом помогло јој да стекне веће самопоуздање. Лилија истиче да је ширење свести о алопецији кључно за смањење стигме која влада у друштву. Она каже да је пријатељи и непознати људи прилично често питају за њу.

„Једном ме је на улици видело једно веома мало дете и питало ме зашто сам ћелава. Нисам била сигурна како то да му објасним, па сам смислила одговарајуће поређење: ја сам попут мачке врсте сфинкс, рекла сам, само међу људима. Немам длаку, али то ме не чини ни бољом ни гором од других.&qуот;

Помагање другима

Лилија каже да су малтретирање и проблеми са самопоштовањем посебно тешки за децу са алопецијом и њихове родитеље. Зато је одлучила да им указује помоћ преко група са подршку.

„Знам да се родитељи деце са алопецијом плаше да њихове ћерке неће моћи да се удају или добро да се запосле. Они се плаше да ће њихови синови бити малтретирани и да неће бити поштовани као лидери.&qуот;

Према Националној здравственој служби у Великој Британији, тренутно не постоји лечење од алопеције које је 100 одсто успешно.

Лилија такође упозорава да људи не смеју да се подвргавају лечењу губитка косе без знања лекара.

„Понекад родитељи покушавају да сами 'излече' алопецију и одлучују се за методе од којих ме подилази језа. Чак су их и моји родитељи испробали. Пробали смо процедуре ласером и пилинге који спаљују кожу главе. Убризгавали смо хормоне који могу да науде здрављу детета. То вам не препоручујем.&qуот;

Лилија каже да ју је рад у групама за подршку оболелима од алопеције инспирисао да остави посао у менаџменту и постане социјална радница.

„Кад срећете друге људе са алопецијом, схватате да постоје многи начини излажења на крај с њом. Кључна ствар је да не морате да будете сами.

Вреди отићи код специјалисте, разговарати са докторима или можда се чак учланити у групу за подршку у којој људи који су успели да превазиђу ове потешкоће могу да вам дају неке корисне савете.&qуот;

„Помогло је мени, што значи да би могло да помогне и другима.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.07.2020)