Алексеј Кишјухас: СПЦ је политичка и идеолошка организација, опозиција се такмичи у национализму

Социолог Алексеј Кишјухас оценио је да је Српска православна црква (СПЦ), поводом усвајања црногорског Закона о слободи вероисповести, показала да је политичка и идеолошка, а не само верска организација.

"Мислим на оне владајуће кругове у цркви који прихватају и шире идеологију такозваног светосавског национализма. И која, узгред, уопште не води порекло од Растка Немањића, већ од Николаја Велимировића и тридесетих година 20. века, а размахала се након деведесетих година. У питању је милитантно антизападна, антидемократска и антирепубликанска идеологија, која отворено заговара концепт Велике Србије", рекао је Кишјухас у интервјуу за портал Аутономија.

Оценио је да се већ 32 године у Србији води иста политика, у којој нема идеје, нема аргумената и нема политике, већ само "догађања народа".

"Оно што је ту мени једино фасцинантно јесте – како се до сада нисмо опаметили? Прозрели или раскринкали ту обману етнонационализма, бар на основу недавног историјског искуства. Где год да смо из Београда 'бранили' Србе, ту Срба више нема или су веома пропатили. Крвави распад Југославије започео је злоупотребом грађана по масовним митинзима или блокадама саобраћајница. Изгледа да креатори таквих акција и нису нарочито оригинални, пошто поново видимо балване, овај пут по Црној Гори", навео је Кишјухас.

Оценио је да и реакције из опозиције сведоче да је у току "одређено политичко такмичење у национализму са препонама пред домаћом публиком".

"Све је то израз једне исте друштвено доминантне и културно хегемоне матрице, а према којој се Црној Гори континуирано негира право на државност, самосталност или идентитет. Независна Црна Гора и уопште могућност да неко буде, о јереси, Црногорац или Црногорка, сматрају се нечим што је пролазно, једна случајност, изузетак или аберација. Црква је само згодан изговор, иако и она ту очигледно има своје привредне, врло профане или ситносопственичке интересе", казао је Кишјухас.

Према његовим речима, осим етнонационализма, на делу је рефлексија "вриштеће клерикализације нашег друштва".

"Од учесталих консултовања са патријархом у уставно секуларној држави, преко веронауке у школама, све до бадњака по аутомобилским браницима и иконостаса по инструмент таблама", рекао је Кишјухас.

Он је оценио да је Србија, по питању религије, успоставила "шведски стандард", јер само седам одсто верника одлази у цркву на богослужења једанпут недељно, слично као и у Шведској.

(Бета, 17.01.2020)