Александар Обрадовић: Олако сам се одрекао јурења за сновима
Данас 16.02.2020 | Пише: Раде Радовановић
ЉУДИ И СЕЋАЊА Након што су завршили факултете, родитељи у потрази за бољим животом напуштају Тутин, једну од најнеразвијених општина у бившој држави, и 1978. долазе у Ваљево.
Отац, пољопривредни инжењер, добио је посао у некада познатој ваљевској фабрици „Србијанка“. Нешто мало више од годину дана након мог рођења, у јуну 1980. године мајка се запошљава у фабрици „Крушик“. *** Прво сам дете не само мојој породици већ и ближој фамилији, те је природно стање да сам као такав имао „специјални третман“. Када сам имао пет година, мама ми је родила сестру. Она је данас врхунски програмер, која је прва у генерацији дипломирала са
