Метафизика евро дизела (3)
Данас 11.03.2020 | Пише: Светислав Басара
За мене који сам годинама гледао застрашујуће, паранормалне феномене и ужасавајуће призоре какве сам у свакодневним дружењима са Стојковићем виђао ја, тзв. делиријум био је бледи деја вуе, паланачки пееп схов, пролазна слабост вегетативног, не централног нервног система.
Грабећи тог чемерног четрнаестог (или петнаестог) децембра навише, ка Косовској улици (под претпоставком да се још тако звала, уколико јој вишепартјски олош у међувремену није променио име) схватих да блацкоут ипак није био тоталан, сетих се (не својом заслугом, дође однекуд „одозго“) да сам пре него што сам се обезнанио у санитетском возилу клинике Анлаве испрва мислио да сам умро ја, а не Стојковић, потом да смо умрли и Стојковић и ја – што би био бинго, има ли
