Naravoučenije pred izbore: smrt i vaskrsenje Don Kihota
Danas 15.05.2020 | Piše: Zlatko Paković
NARATOR: Don Kihot je vraćen kući. Suvi koštani vitez je najzad ostavio koplje, i legao, žut kao vosak, da umre. Smrt njegova je smrt po tome što je umiranje mašte. Don Kihot ne može više da živi u zanosu, da vidi iluziju, ne želi slavu, i on zato nije više junak, reformator, spasitelj, ljubavnik. Još diše, ali ne može više iz žeđi za slavom da kaže: Yo sé quién soy! Ja znam ko sam!
(Don Kihot je na bolesničkoj postelji. On umire. Dulsineja svira Mocartov Klavirski koncert br. 23, Drugi stav.) DON KIHOT: Gospodo, samo polako, jer u lanjskom gnezdu nema ptica ove godine; ja sam bio lud, a sad sam već pri sebi, bio sam Don Kihot od Manče, a sada sam, opet, kako rekoh, Alonso Kihano Dobri, hvala Bogu; neka mi moje kajanje i iskrenost povrate kod vas, dragi zemljaci, ono uvažavanje koje sam imao. SANČO PANSA: Ozdravio si, Viteže, ozdravio da bi
