Da li je umetnicima mesto na ulici i pijaci
RTS 01.06.2020
Slušam i čitam ovih dana pritužbe brojnih umetničkih profesija o tome koliko je umetnost ugrožena u doba pandemije, kako se preselila na internet, kako je obezglavljena, zanemarena i nepomognuta. Ako bih se složio da je sve to tačno, ipak ne bih mogao da ne primetim klicu nečega što je veoma opasno, a to je shvatanje umetnosti kao švedskog stola, uz povike umetnika. "Izvolite doći po našu umetnost. Adresa: zadnja umetnička pošta b. b."
To da umetnici nisu svakodnevno uticajni u politici i javnom životu nije ništa novo. Da li je Dante Aligijeri bio čovek od poverenja u Firenci, da li je Sofokle bio jedan od "pedesetorice" u Atini, da li je Mocart bio poverljivi ambasador svojih gospodara, da li je Bah bio mnogo više od muzičara koji treba da se stara i o orguljama i o krovu katedrale Sveti Toma u Lajpcigu? Svakako, nije. Čak i kada nisu razbarušeni, neurednih navika, kavgadžije i nesposobni da
