Dečani ne smeju da postanu džamija, Unesko mora da se probudi
Pravda 26.07.2020 | Politika
Da li je upisivanje Visokih Dečana, Pećke patrijaršije, Bogorodice Ljeviške i Gračanice na listu Uneskove ugrožene baštine postalo važan činilac u odbrani i predstavljanju ovog kulturnog i duhovnog blaga? Da li Unesko razume njihov život i kako se uticaj ove svetske organizacije oseća u svetinjama Srpske pravoslavne crkve, pita Politika u današnjem tekstu na ovu aktuelnu temu.
Odgovor na ova pitanja jednako je složen kao i život spomenika. Uključivanje u kulturnu i duhovnu riznicu čovečanstva jednim delom pretpostavlja i da je to „čovečanstvo“ odgovorno za zaštitu i sugurnost ovih objekata. Sigurno je ova tvrdnja istinita, ali ona ima jedan ozbiljan nedostatak: Palmira, Nacionalni muzej u Iraku, Budine statue u Avganistanu, stradali su i čovečanstvo ih nije zaštitilo. Šta onda dodatno štiti srpske manastire na Kosovu? Njihova svetost,
