“Данас нам је диван дан…”: Колумна Срђана Вараљерића из Недељника
Недељник 30.07.2020 | Срђан Ваљаревић
Фотографија: Небојша Бабић Био је четвртак, осам сати ујутру, на половини јула месеца, Добрила је седела за великим трпезаријским столом, пила је кафу и читала неки часопис, Мате је спавао на каучу одмах до прозора у истој просторији, Фриц је спавао у соби.
Чуло се звоно на вратима, али Добрила није реаговала. Опет се чуло звоно, упорно и без прекидања је звонило, па је Мате отворио очи и погледао око себе, видео је Добрилу како седи и не помера се, али се ни Мате није померао. Звоно није прекидало, све време је гласно звонило. И Фриц се пробудио у соби, али није устао из кревета, наставио је да лежи у истој пози, дакле на леђима, само су му очи биле отворене. Добрила је пијуцкала кафу и пушила, на вратима је неко и
