Институт: Хемијска прерада литијума, главни еколошки проблем

 Главни еколошки проблем отварања рудника литијума код Лознице ће бити хемијска прерада те руде, рекла је данас руководилац Центра изузетних вредности за хемију и инжењеринг животне средине у Институту за хемију, технологију и металургију у Београду Драгана Ђорђевић. 

"Руда ће се млети и третирати концентрованом сумпорном киселином која је агресивна и на  температури од 250 Целзијусових степени, а при томе ће се највероватније користити фосилно гориво или струја, што додатно компликује проблеме у заштити животне средине јер је 70 одсто електричне енергије у Србији из еколошки лошег угља, лигнита", рекла је Ђорђевић Из тог института од националног значаја.

Влада Србије потписала је споразум са компанијом Рио Тинто о отварању рудника литијума код Лознице, а тај минерал би се користио за производњу батерија за електрична возила. 

Ђорђевић је рекла да ће се вода за прераду руде узимати из реке Дрине, а загађена вода са токсичним материјама које прате руду литијума, међу којима може бити и арсена, враћати у реку Јадар па ће постати "мртва река". 

За време поплава, а Јадар се често излива, том отпадом водом према њеним речима, контаминираће се и изузетно плодно земљиште у том делу западне Србије.

Истакла је да је 40 одсто од укупне штете за време поплава 2014. године настало због загађена које је потицало од рудника антимона у Столицама код Крупња.

Ђорђевић је рекла да руде литијума има доста и у Јужној Америци и то у површинском слоју, али да еколошки покрети и тамо ометају експлоатацију управо због еколошких проблема због хемијског третмана литијијума како би се превео у литијум карбонат.

У налазишту литијума код Лознице руда је, према њеним речима, на 700 метара дубине и испод је подземних и термалних вода

Заступник Удружења грађана Центар за развој "Јадар" Радомир Филиповић из села Брезјак, које ће како је планирано бити у центру реона рудника, рекао је за Бету да је компанија Рио Тинто одбила захтев мештана да заједнички направе формулу око надокнаде за материјалне вредности и нематеријалну штету.

"Компанија Рио Тинто над главама мештана који треба да се иселе држе мач јер измене и допуне Закона о рударству из 2014. године дозвољавају да уколико се не постигне договор о надокнади, држава за потребе те компаније може да спроведе експропријацију по ценама које су испод тржишне вредности", рекао је Филиповић.

Рио Тинто, према његовим речима нуди надокнаду за нематеријалну штету у коју спада ризик за одрживост, душевни бол и патњу, и измакла корист по 5.000 евра по породици, без обзира на број чланова.

"Та сума је срамна у односу на штету коју ћемо имати у случају да се иселимо, а можда ће добро доћи само власницима викендица", рекао је Филиповић. 

Додао је да мештани више немају коме да се жале јер не верују да би обраћање Уставном суду ради оцене Закона о рударству уродило плодом јер ни до сада није оцењен ни један закон као неуставан. 

Пољопривредник Златко Кокановић из села Горња Неделица рекао је да је планирано да му се одузму четири хектара земљишта, а кућа остаје ван подручја рудника на 200 метара од бушотине. 

"Компанија Рио Сава, ћерка фирма Рио Тинта, крајем септембра послала нам је решења о пренамени пољопривредног у грађевинско земљиште уз напомену да ће платити таксе, а да ми нисмо ни тражили пренамени земљишта", рекао је Филиповић. 

Додао је да је планирано да се расели 80 домаћинстава, одузме 300 хектара земљишта од 335 власника и изгради депонија на најплоднијем земљишту дужине 2.000 метара, ширине 500 и висине 40 метара. 

(Бета, 13.11.2020)