Pašić brani slobodu pisane reči: Štampa vredi samo kada su urednici svesni svoje odgovornosti
Večernje novosti 17.12.2020 | Vasa Kazimirović
SVOJE gledanje na štampu, Pašić je sasvim jasno formulisao kad je prvi put uzeo reč u Narodnoj skupštini, 1878. godine. "Bez slobode štampe", rekao je on tada, i tome do kraja života ostao veran, "nema ni ustavnosti, jer gde nema javnog mnjenja ustavnost se izopačava i propada a time i narod. A narod nema vođstvo tako i izvrsnu vlast, ako nema slobodne štampe".
Pašićevu veliku tolerantnost prema štampi posle prevrata od 29. maja 1903. godine, posebno prema listovima koji su se izrazito "neprijateljski postavljali prema novom stanju (pre svega listovi "Opozicija" i "Narodni list") neki austrijski pisci protumačili su kao - "čistu taktiku". On se prema tim opozicionim listovima nije, navodno, odnosio blagonaklono samo zato što je u principu bio protiv represivnih mera prema štampi, već zbog toga što se to uklapalo u njegovu
