Корона вирус, абортус и Пољска: „Примам 300 претњи дневно, али талас протеста је незаустављив"

Вести о куповини вакцине против Ковида-19 и божићни и новогодишњи празници утишали су демонстранте у Пољској.

Пламен побуне против одлуке Врховног суда да женама укине право на абортус чак и у оним случајевима када је извесно да фетус неће преживети трудноћу, готово да је угашен.

У овом моменту, тек по нека мања окупљања одржавају се недељом у Варашави, Кракову и Вроцлаву.

„То је само затишје пред буру&qуот;, каже за ББЦ на српском демонстранткиња Агњешка Козјен (30) из Варшаве.

„Када прође време празника, почиње друго полувреме&qуот;, уверена је она.

• Жене на улицама због забране абортуса у Пољској
• Зашто жене и мушкарци из Србије подржавају право Пољакиња на абортус
• Историјска одлука у Аргентини: Легализован абортус после 100 година

Борба за абортус

До недавно, пољски устав предвиђао је да је абортус дозвољен само у случајевима када је живот труднице угрожен, ако је трудноћа последица силовања или ако се код фетуса установе тешке болести.

Спорна одлука Врховног суда донета 22. октобра искључила је последњу од ове три могућности.

Ако се узме у обзир да је у прошлости у 98 одсто случајева прекид трудноће био резултат процене лекара да фетус неће преживети, јасно је да је спорном одлуком у Пољској практично укинуто право жена на абортус.

Овакав развој догађаја разгневио је либералније Пољаке, али и неке вернике Католичке цркве.

Они су упркос епидемији корона вируса и више од милион заражених грађана, два месеца одржавали масовне протесте какве земља није видела још од времена Солидарности и пада комунизма 1989. године.

„Људи су веома љути на лидера партије Правде и Закона Јарослава Качинског, владу и на цркву&qуот;, каже у разговору за ББЦ на српском Марта Лемпарт, лидерка покрета Страјк Кобиет (Штрајк жена).

„Очигледно је да је Качински искористио утицај који има на Врховни суд. Поставио је своје људе и сада њима управља као марионетама.

„То је разгневило чак и вернике који су протестовали испред цркви за време недељних миса&qуот;, прича Лемпарт.

Информације којима организација Страјк Кобиет располаже показују да је 70 одсто грађана подржавало протесте, а да је сваки трећи Пољак старости до 30 година био на протестима.

Под притиском демонстраната, влада је у међувремену одложила примену одлуке Врховног суда.

Резултати анкета, према речима Лемпарт, показују да је партија Јарослава Качинског на историјском минимуму.

„Пали су на мање од 25 одсто подршке међу бирачима. То значи да су они готови, то значи да су они историја&qуот;, тврди она.

ББЦ на српском није могао да добије потврду ових резултата.

Погледајте видео: Црвена муња осваја улице Пољске

Шта кажу црква и држава

И пре спорне одлуке Врховног суда, закон о абортусу у Пољској био је један од најригорознијих у Европи.

Такав закон био је резултат компромиса покрета Солидарност и Католичке цркве која је 1989. године пристала да подржи демократизацију земље у замену за уступке око питања до којих јој је стало - што је подразумевало и женска репродуктивна права жена.

Један од водећих свештеника Католичке цркве у Пољској Станислав Годенцки недавно је у одговору на резолуцију Европског парламента која је критиковала одлуку Врховног суда Пољске, рекао да етика и интернационални закони не дозвољавају убиства.

„Право на живот је фундаментално људско право. И оно увек има приоритет над правом на избор.

„Ниједна особа на свету нема права да одлучи да ли ће друга особа живети&qуот;, рекао је свештеник Годенцки.

О злочину је потом причао и потпредседник Пољске и лидер странке Правда и Закон Јарослав Качински за кога опозиција и активисти кажу да од 2015. године и доласка ове партије на власт, земљу води на аутократски начин, попут премијера Виктора Орбана у Мађарској.

Он је оптужио демонстранте да су допринели ширењу епидемије али и да желе да униште земљу.

„Они који позивају и учествују у протестима су претња нашој стабилности и чине озбиљан злочин&qуот;, поручио је Качински преко званичне Фејсбук странице ове политичке странке.

Преиспитивање црквених ставова

Пољакиња Елжбиета Ћмилевска има 56 година и учитељица је у основној школи у Кракову.

Побожна је. Неколико пута у току дана се моли, а мису недељом и одлазак у цркву није пропустила од када се родила.

Има две ћерке. Када је први пут затруднела, доктори су јој саопштили да беба неће преживети.

„Свеједно, абортус за мене није био опција&qуот;, каже Елжбиета за ББЦ на српском.

„Када сам сазнала да сам трудна, ја сам тог тренутка заволела то дете.

„И када прими такве страшне вести од доктора, мајка се нада, мисли да су можда лекари погрешили.&qуот;

Нажалост, доктори су били у праву. Елжбиета је побацила.

„Био је то најтежи тренутак у мом животу&qуот;, каже она.

Без обзира што није абортирала, сматра да готово потпуна забрана абортуса за коју се залажу Католичка црква, влада и конзервативнији део друштва Пољске, није исправан поступак.

„Никада до сада нисам преиспитивала одлуке цркве, али овде су ствари мало компликованије.

„Ово што ћу вам рећи је против мојих верских уверења, али у оваквим ситуацијама жена би морала да има право на сопствену одлуку&qуот;, каже Елжбиета Ћмилевски.

• Право на абортус: Од Аргентине до Босне
• Блокирани путеви у Пољској због пооштравања закона о абортусу
• „Девојчице, а не мајке“ - земља у којој сваки дан шесторо деце има абортус

Разлаз са демократијом

Према оцени економиста, после пада Берлинског зида, Пољска је била земља Источне Европе која је најбрже и најуспешније пребродила транзициони период.

Успостављена је владавина права, основане су демократске институције, земља се економски опорављала, а као награда за успешни прелаз из комунистичког у демократски облик владавине, стигао је позив из Европске уније.

Пољска је постала чланица европског блока 1. маја 2004. године.

Ипак, према оцени феминистичке научнице Агњешке Гаф, златно демократско доба Пољске завршено је 2010. године када је у паду авиона заједно са супругом погинуо председник земље Лех Качински, брат близанац данашњег најмоћнијег човека земље Јарослава Качинског.

„Несрећа је поделила нацију на два табора.

„Један који је остао доследан путу демократије и владавини права и закона и други који је предводио брат близанац погинулог председника, Јарослав Качински.

„Он је до данас, упркос званичним резултатима истраге да је до пада авиона дошло услед несрећних околности, остао убеђен да је његов брат убијен у завери Русије&qуот;, рекла је Гаф за Њујорк Тајмс.

Политичка партија коју су браћа Качински заједно основала 2001. године, поново је дошла на власт на изборима 2015. године. Од тада, према оценама аналитичара, почиње разградња демократског система Пољске и земља улази у период „инелибералне демократије&qуот;.

„Поланд из стронг (Пољска је снажна)&qуот;, иронично каже 31-годишњи Блажеј*, један од демонстраната док заједно у његовом дому у Честохову, градићу у јужној Пољској, гледамо дневник на националној телевизији.

„Сваки дан исте вести. 'Пољска је снажна, Пољска има најјачу привреду у Европи, Пољска се наоружава'…&qуот;, каже за ББЦ на српском.

„Али, најопасније је што нам свакодневно поручују да сви желе зло Пољској и да су нам сви непријатељи.

„Поготово Немачка и Француска које, наводно, хоће да нас униште.

„После вести обично се пуштају филмови против абортуса и Марте Лемпарт. То је испирање мозга&qуот;, каже овај Пољак.

Против протеста, али и против забране абортуса

Шира породица Елжбиете Ћмилевски броји 19 чланова.

За време божићних празника, без обзира на епидемију корона вируса, поштујући мере ограничења на до пет посетилаца, једни код других одлазе у госте.

Жене из ове породице не подржавају организацију Страјк Кобиет која је два месеца на улици протествовала против новог закона, али не одобравају увођење ригорознијих мера против абортус.

„Не мислим да је решење у протестима и насиљу. Контрапродуктивни су, нервирају обичне људе, праве хаос на улици, заустављају превоз.

„Као да нам живот већ није довољно отежан због епидемије&qуот;, каже Олга, млађа Елжбиетина ћерка.

Мушкарци нису били превише заинтересовани за ову тему:

„Напиши да ја мислим онако како је моја супруга рекла&qуот; каже Адријан, Олгин муж.

Строге мере и куповина вакцине

Поред одлуке да стопира примену контраверзне одлуке Врховног суда до „момента када друштвена ситуација то дозволи&qуот;, влада је, утисак је, строгим мерама уведеним за сузбијање епидемије деморалисала демонстранте.

Тако су у медијима извештаји о протестима замењени вестима о новој, спасоносној вакцини против корона вируса.

Према званичним подацима Националног програма за здравље Пољске, земље у којој живи близу 40 милиона становника, уговорена је куповина 62 милиона вакцина од пет различитих фармацеутских компанија.

Први контигент од 10.000 ињекција стигао је 26. децембра.

Према најави из Владе Пољске, до краја јануара преко аеродрома у Варшави стићи ће близу 1.5 милиона вакцина.

„Први ће бити вакцинисани здравствени радници, затим пензионери који ће имати шансу да одбију вакцину уколико то желе, док би просветни радници требало да буду вакцинисани пре 1. септембра, односно, пре почетка нове школске године&qуот;, кажу из владе Пољске.

У Пољској је до сада регистровано више од 1.2 милиона заражених Ковидом-19, док је близу 30.0000 Пољака битку са вирусом изгубило.

Школе, универзитети, ресторани, кафићи и хотели су затворени.

При уласку у земљу, страни држављани морају да поседују негативан ПЦР тест.

Ношење маске и одржавање физичке дистанце од два метра је обавезно.

• Меган Маркл открила да је имала побачај у јулу
• Спонтани побачај у Србији - „Слика једне маме чије бебе више нема&qуот;
• Нова трудноћа безбедна само пар месеци након губитка детета

„Прете ми, али шта човек може да уради против тога?&qуот;

Присталице покрета Страјк Кобиет демонстрације против закона о абортусу у Пољској виделе су и као шансу за револуцију и свеукупну промену политичког и друштвеног система.

„Не ради се више само о праву на абортус. Ми желимо власт која ће бити сервис грађана&qуот;, каже Марта Лемпарт.

„Можда протести и пропадну, медији изгубе интересовање за нас, али мислим да ништа више неће бити исто.

Покрет има 14 тимова које чини више од 800 људи, и почиње рад на „платформи преко које ћемо бити умрежени, координисани, али која ће имати демократску базу и преко које ћемо видети у ком правцу ћемо даље деловати&qуот;, каже Лемпарт.

Заједно са активисткињама за људска права Клементином Сухановом и Агњешком Чередерецком, Марта је постала најпрепознатљивије лице протеста.

У овом тренутку она је и најомиљенија, али и најомраженија особа у Пољској.

„Када је Качински недавно позвао присталице да нам се супротставе, био је то окидач ултрадесничарским групама блиским партији да крену са претњама и застрашивањем,&qуот; каже Лемпарт за ББЦ на српском.

„Примам око 300 претњи дневно, било преко СМС порука, мејла, Фејсбука…

„Неко је недавно изметом измазао фасаду куће у којој станујем, и преко целог зида написао 'Лампарт, имаш крв на својим рукама'&qуот;.

„Наравно, пријавили смо полицији, ми имамо адвокате који се баве тиме, али оно што ме забрињава је то што је то моја адреса, они знају где ја живим, куда се крећем…&qуот;.

Лемпарт каже да не гаји лажне наде да ће држава реаговати на било који начин против особа које јој прете.

„Ми ни не очекујемо реакцију полиције.

„Они неће истраживати. Ми имамо адвокате који покушавају да их натерају да раде свој посао, али обично смо ми ти које они истражују и испитују.&qуот;

Додаје да претње не доживљава олако.

„Осећам страх, наравно. Недавно је убијен градоначелник Гдањска, а његовом убиству је претходила негативна медијска кампања иза које је стајала најјача партија.

„Моја ситуација није, наравно, на истом нивоу, алисам постала особа којој влада преко својих пропагандиних медија црта мету на чело&qуот;, каже.

Довољно је да једна особа „поверује у провладину пропагаду - да сам страни плаћеник, да мрзим вернике, да радим против државе и цркве и да ми нашкоди&qуот;, додаје Лемпарт.

„А шта човек може да уради против тога? Ништа. Може само да седи и чека&qуот;.

*Име саговорника познато редакцији, то му није право име

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.08.2021)