Пише Дејан Жујовић: За моје мртве колеге
Нова 11.01.2021 | Аутор:Дејан Жујовић
Правила су увек тако стара, зашто морам њима да се клањам? Није важно, причај ми о срећи, нешто лепо, као чоколада… Моја омиљена од Обојеног програма.
Из 2001, са албума Ако нисам добра шта ћемо онда. На прво слушање ми је пробудила неки оптимизам, посебно спотом са путовањем возом. Дете железничара, јбг… Сунце на хоризонту, осмеси, зној и мирис вагона. Увек се надам нечем добром. Још увек мислим да добро мора да победи. Слично је, врло вероватно, мислило и мојих 70 колега. Надало се увек најбољем. Када су уписивали медицину да ће постати уважени чланови свога друштва. Када су навлачили своје скафандере да
