Suecki kanal i Srbija: Kako na privredu utiče blokada važnog transportnog puta

Blokada transporta robe između Evrope i Azije može da utiče na srpske uvoznike iz Kine, kažu stručnjaci.

BBC News 29.03.2021

Workers next to the Ever Given. 24 March 2021

Džinovski teretni brod i još 370 brodova bili su blokirani u Sueckom kanalu, a prenosili su, između ostalog, i traktore iz Indije i kompjutere iz Kine - koji treba da stignu u Srbiju, saznaje BBC na srpskom.

Iako je brod preusmeren, zastoj u transportu robe i dalje traje.

Marko Stojanović iz Poslovnog udruženja izvoznika i uvoznika poljoprivredne mehanizacije kaže za BBC da imaju problema sa dopremanjem robe iz Indije i Kine.

„Biće kašnjenja u uvozu traktora iz Indije, verovatno oko dve nedelje, jer su se i nagomilale zalihe, kao i robe iz Kine", kaže Stojanović.

„Ipak, ne očekujemo veće štete osim tih dužih rokova isporuke. Pozitivno je i što privrednici koji rade sa Kinom imaju velike zalihe".

Ukoliko zastoj potraje i nakon što je brod oslobođen, u Srbiji to može da se oseti na proizvodima poput laptopova, telefona, memorijskih čipova, koje u najvećem broju uvozimo iz Kine, objašnjava za BBC makroekonomista Miroslav Zdravković.

„Sa druge strane, Srbija ima tu pozitivnu okolnost što 95 odsto svojih proizvoda izvozi u Zapadnu Evropu i region, pa tu nećemo biti na gubitku, jer nema tolikog izvoza u Aziju".

Iz Privredne komore Srbije za BBC kažu da ova situacija može da se poredi sa prošlogodišnjom, kada je Kina zbog pandemije korona virusa bila zatvorena i tržišno.

„Blokada Sueckog kanala može i da dovede do povećanja cena transporta, koji je već poskupeo početkom godine, na šta se srpski privrednici mahom žale", kaže pomoćnik direktora sektora za strateške analize PKS Bojan Stanić.

Problem je, kaže Stanić, što tu cenu na kraju oseti krajnji potrošač, jer mora da kupi skuplji proizvod.

„Evropa radi za Kinu"

Jak vetar i peščana oluja doveli su do toga da se teški teretnjak nasukao na obalu Sueckog kanala i tako napravio štetu koja se meri desetinama milijardi dolara.

Prema rečima makroekonomiste Miroslava Zdravkovića, većina te štete je na izvozu iz jugoistočne Kine u zapadnu Evropu.

„Jedan holandski ekonomista je pre deset godina rekao da će cela Evropa da radi za Kinu i to se na neki način i dogodilo, a to nam pokazuje i ova situacija sa Sueckim kanalom.

„Kina je najveći uvoznik resursa cele planete, što znači da uvozi sirovine. Istovremeno je najveći izvoznik gotovog proizvoda", kaže Zdravković.

Suecki kanal, dodaje on, strateški je najvažniji za Evropu jer „ona na taj način kontroliše tokove prema Aziji".

Kina je u decembru prošle godine izvozila 18 odsto više nego lani, u sred pandemije korona virusa i nakon zatvaranja ove zemlje na nekoliko meseci.

„Od ukupnog izvoza Kine u iznosu od 2,2 milijarde evra, čak 200 milijardi su telefoni, a zatim slede laptopovi, elektronska integrisana kola i delovi za traktore", kaže Zdravković.

Zato, objašnjava on, Evropa, pa i Srbija, može da bude na gubitku - ako dođe do ozbiljnijeg zastoja u isporuci ovih proizvoda.

Satellite image shows the Ever Given across the Suez Canal. 24 March 2021

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je izvoz Srbije u Kinu za 10 godina povećan za 50 puta.

„Pad BDP u Srbiji je - 1 procenat pada dok su ostale zemlje imale pad od čak - 17% BDP. U 2021. očekujemo rast BDP za čak + 6 procenata. Javni dug Srbije je 57% uprkos troškovima oko pandemije. Bez podrške Kine ovo ne bismo uspeli", naveo je Vučić.

Ipak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2020, Srbija najviše izvozi u Nemačku, Italiju, Bosnu, Rumuniju i Rusiju.

Kina je, prema ovoj statistici, među vodećim zemljama, ali kada je uvoz iz ove zemlje u pitanju, pokazuju isti podaci.

Zdravković kaže da za razliku od, na primer, Švajcarske, koja 40 odsto razmene obavlja van Evrope, Srbija posluje potpuno drugačije.

„Jako malo izvozimo van Evrope, tako da ne možemo da budemo u velikom gubitku. Ako na region i zapadnu Evropu dodamo i Rusiju i SAD - to je 96 odsto našeg izvoza", dodaje on.

Kratkoročan udar

The Suez Canal blocked by the large container ship Ever Given

Autoindustrija, električni uređaji, hemikalije, tekstil - to je ono što Srbija najviše uvozi iz Azije i što bi moglo da nedostaje ako put preko Sueckog kanala bude ozbiljnije zakrčen.

Trenutno je to udar na globalni lanac snadbevanja, ali kratkoročan, kaže za BBC Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

„Ono što je bitno jeste bitno jeste da zbog ovih situacija zapadne kompanije mogu mahom da povuku proizvodnju u matične zemlje, a to može da se odrazi na cenu proizvoda.

„Firmama iz Srbije već je skupo da transportuju robu na daleka tržišta, pa onda dele troškove za kontejnere i dovijaju se", kaže Zdravković.

Ono što je pozitivno u ovoj situaciji, dodaje Stanić, jeste da je „Srbija mala privreda".

„Mi smo zavisni od međunarodne trgovine, ali ne toliko u tom pravcu sveta. Zato se kratkoročno ovaj potres neće mnogo reflektovati na poslovanje naših privrednika", kaže on.

Društvene mreže: Gde je beše Suecki kanal

Blokada transportnog puta na drugom kraju sveta je začuđujuće postala vest u Srbiji, a neki korisnici društvenih mreža prisetili su se da su sada prvi put ponovo čuli za Suecki kanal, posle školskih lekcija.