Kad su cvetale trešnje: O ratu i miru, o životu i smrti i o mom ocu
RTS 15.07.2021
Zbog Njegoša je kao mlad govorio da je Crnogorac, „ali kao da nema više ni Cetinja, niti ima mene, ni mojih svetinja". Ili ga tu bolje opisuje jedan drugi stih iste, Matijine pesme: „Kao da su sreće i nesreće moje, vezane za mesta koja ne postoje."
„Što je čemu podobno i biva", govorio je vladika Rade, pa je tako moj otac rođen na Cetinju. Ipak, nije dočekao da zapamti kako cveta trešnja u planini; proleće se na put spremalo a on i njegova majka su deportovani kod familije u Banat. Revolucija je jela svoju decu. Njegov otac, moj deda, imao je trideset jednu godinu, šest godina je prošlo otkad je pod partizanskim imenom „Teški" oslobađao Sarajevo i mislio je da i u gradiću podno Lovćena vidi poviše od drugih.
