Мирослав Лазански: Од новинара до дипломате и председника жирија на изборима за мис

Мирослав Лазански, амбасадор Србије у Русији, умро је у 71. години у Београду, потврдило је Министарство иностраних послова Србије.

Дугогодишњи новинар, војни коментатор, политичар, али и члан жирија за избор лепотица, у дипломатској служби у Москви је био од 2019. године.

Претходно је три године био посланик Српске напредне странке (СНС) у Скупштини Србије.

Председник Србије и СНС Александар Вучић изразио је саучешће породици Мирослава Лазанског и најавио како ће држава чувати сећање на њега.

„Донели смо одлуку, следеће наменско, мултифункционално возило за армију које будемо произвели зваће се по Лазанском.

„Поред Лазара имаћемо и Лазански&qуот;, рекао је он.

• Колико су заиста сагласне Русија и Србија
• Из које кухиње је дошла афера „руски шпијун&qуот;
• „Државе и царства долазе и пролазе, али шпијунажа остаје“

Лазански је новинарску каријеру почео у Загребу, па наставио у Београду са почетком рата у бившој Југославији.

Она је обележена интервјуима са војним лидерима НАТО савеза и Варшавског пакта, двема супротстављеним војним блоковима током Хладног рата осамдесетих година 20. века.

Загребачки почеци

Рођен у Карловцу, а факултетски образован у Загребу, Лазански је каријеру почео у хрватској престоници.

Писао је за листове Полет, Вјесник, Данас и Старт који су били препознатљиви представници југословенске штампе 1980-их.

Тих година, међу бројним уредницима и новинарима са којима је радио био је и Дарко Худелист.

Ипак, уместо од заједничких дана у загребачком листу Старт, он ће сећање на Мирослава Лазанског почети од краја - од њихових поновних сусрета који су почели у периоду од 2006. до 2011. када се Худелист преселио у Београд.

„Једном смо се случајно срели, а онда смо се налазили редовно, па једном и са Денисом Куљишом који би се Лазанског највише сећао.

„Ми смо радили интервју који на крају није објављен у Глобусу јер се желело више критичког светла о његовом профилу - колико год су га ценили као особу, замерали су му прелазак на српску страну за време рата&qуот;, каже Худелист за ББЦ.

Денис Куљиш био је хрватски новинар, писац и публициста, новинар Старта, Глобуса, Јутарњег и Вечерњег листа, а преминуо је 2019. године.

Худелист каже да је у никад објављеном интервјуу са Лазанским отворио и тему његовог преласка у Београд током рата у Хрватској

„Он је за време рата чинио гестове према хрватском народу који нису били у реду.

„Ми смо и у ту тему ушли, мада сам ја желео и да се мало одмакнемо од тих дана.&qуот;

Двојица новинара делила су сличности, али и разлике.

„Он је мене волео - чак више он мене него ја њега, иако смо две потпуно различите природе.

„Мени је помало сметала та његова велика жеља да се појављује на телевизији, да буде лепо обучен, важна му је била та спољашњост.&qуот;

Худелист ће то уз осмех илустровати личним освртом на честа појављивања Мирослава Лазанског у медијима блиским властима у Србији Александра Вучића.

„Кад год последњих година упалим Пинк - ево Лазе и њих пет шест, само се смењују - уместо да седе код куће и пишу.

„Написао је неколико књига, али ниједна није била толико велика - а могла је да буде, али он је желео да има те дипломатске и војне везе, да се бави јавним наступима.&qуот;

Ипак, Худелист тврди да је у понашању Лазанског било промена кроз време.

„Пре него што се оженио, волео је да прича и о авантурама с девојкама.

„Касније је много причао о сину, на кога је био веома поносан&qуот;, каже он.

Београдска каријера

Матична београдска кућа Мирослава Лазанског била је Политика, за чија издања је писао новинарске чланке, колумне и коментаре.

Уредница тог листа Љиљана Смајловић, која је у два наврата по три године била на челу ове редакције, каже да је Лазански био пожељан члан тима.

„Био је јако популаран међу читаоцима листа Политика, и чак и да није било других његових особина, због тога би га желео сваки главни уредник.

„Као колега је увек био од помоћи, није показивао сујету нити надменост која може да буде карактеристична за људе неких генерација и реномеа.&qуот;

Смајловић сматра да Лазански није допринео кризи српског новинарства.

„Поред његове стручности и препознатљивости у публици, волела сам што никад није постао део усијања које је захватило српско новинарство.

„Он је био човек без злобе према колегама или људима о којима је писао, није никад користио трачеве нити личне нападе.&qуот;

Ипак, право из редакције, Лазански је отишао међу посланике Српске напредне странке.

На парламентарним изборима изабран је као кандидат странке Александра Вучића, што је означило и формални улазак Лазанског у политику.

„Нећу ја никога да убеђујем да се у његовим коментарима актуелне ситуације није примећивало на којој страни стоји.

„Али он то није ни крио - ни на којој страни стоји, ни зашто је на тој страни, а није никог ни убеђивао да је то ствар здравог разума&qуот;, тврди Смајловић.

Као некадашња председница Удружења новинара Србије, Љиљана Смајловић каже да је мирење тих каријера - новинарске, политичке и дипломатске, немогућа мисија.

„Када је постао амбасадор, он више није био новинар - он није помирио те каријере јер то се не може помирити ни по Кодексу новинара Србије, а ни иначе.

„Вештине које је научио у новинарству сигурно су му могле бити корисне у дипломатији&qуот;, каже она.

Шоу-бизнис као почетак дипломатске каријере

Весна де Винча, тада под презименом Југовић, била је новинарка Радио-телевизије Србије у време рата на простору бивше Југославије када је упознала Мирослава Лазанског.

„Он је етичка громада која је у најтежим годинама, почевши од рата, бранила боје патриотизма, али и правде.

„Рекла бих да је он био алфа-новинар, али и алфа-мужјак, алфа-мушкарац, енергетски јак, образован, посвећен послу и породици.&qуот;

Де Винча каже да су им се путеви срели на ратиштима бивше Југославије, али је шира јавност имала прилику да много ближе прати њихову сарадњу у потпуно другој области.

„Он је разумео и подржао моју идеју да из новинарства помало скренем ка моди и лепоти.

„Знао је да ће јавна дипломатија бити све важнија, а ту се убраја и лепота, па је он од почетка био подршка да направимо поштовани избор за Мис Југославије, а потом и Србије&qуот;, каже Де Винча.

Она је 1996. године основала компанију Мис Ју која се бави избором за мис.

Лазански је на изборима за лепотицу био председник жирија до 2012.

„Ми смо увек користили финално вече да бисмо у госте позвали најзначајније личности које смо познавали из света.&qуот;

Де Винча каже да је питала Лазанског зашто одлази у дипломатију, на шта је он шаљиво упитао „да ли га види као пензионера који игра шах на Калемегдану&qуот;.

Погледајте видео о историји вишестраначке сцене у Србији у претходних 30 година

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.04.2021)