Неопходно повезати старе занате и привреду (ФОТО/ВИДЕО)

Од пиротског и стапарског ћилима до уметничког веза и народне ношње, стари и уметнички занати негују се и чувају широм Србије, посебно су присутни у сеоским срединама у унутрашњости земље.

Потребно је радити на њиховом повезивању са привредом како би се помогло женама које се најчешће баве овим техникама да из тога што раде могу да остваре и приход.

Том задатку већ 15 година је посвећена Етно мрежа, национално удружење које окупља око 400 жена произвођача рукотворина из целе Србије, настојећи да та знања сачува за будуће генерације.

Председница Етно мреже Виолета Јовановић навела је да је захваљујући раду те организације више елемената културног наслеђа Србије уписано на националну листу нематеријалног културног наслеђа.

„Пре неколико година смо уз помоћ дипломатске заједнице у Србији покренули иницијативу да се пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски ћилими упишу и на УНЕСЦО-ву листу нематеријалног наслеђа, а пиротски је први кандидат за који ће бити поднета номинација“, рекла је она.

У Етно мрежи се израђују реплике производа који су се некада користили у домаћинству, попут простирки, тканица, различити елементи за опремање ентеријера, али и стилизовани производи који су прилагођени потребама данашњег тржишта.

„Производи које наше жене израђују се користе као диоломатски поклони. Више ових елемената које смо израдили је било намењено високим званичницима Кине, укључујући и председника Си Ђинпинга. Надамо се и да ће ова сарадња да се омасови, а нарочито са нашим културним центром у Шангају где бисмо могли и кинеској заинтересованој јавности да представимо технике нашег наслеђа и мотиве по којима нас друге нације препознају“, истакла је Јовановић.

Драгана Русалић из продавнице сувенира Београдски излог, казала је да је странцима од старих рукотворина најзанимљивији текстилни програм, магнети, књиге, као и керамика са локланим мотивима.

„Савременим техникама производимо сувенире, чији су мотиви везани за старе занате, то су углавном мотиви који су широко препознати код домаће и међународне клијентеле, попут стапарских и пиротских мотива“, објаснила је Русалић.

Афирмација страних заната неопходна је и од стране званичних институција, те се тако често може наићи на предлоге о оснивању специјализованих обуке старих техника, како би се добили квалификовани произвођачи, али и о доношењу закона о занатству који би уз класичене занате дефинисао и сегмент уметничких рукотворина.

Прилог Кинеске медијске групе (ЦМГ)

(Бета, 05.08.2021)