Oplakani brodolomnik banuo je u osvit pred rodnu kuću u Guči
Glas Zapadne Srbije 13.09.2021
Guča – Dok se u noćnoj tmini na pučini Sredozemnog mora držao za dasku što mu je čuvala život, Vuksan Tošić čeznuo je za potočićem u zavičanoj Guči, kojeg je za petrovdanskih pripeka žedan čovek mogao sam da popije.
Dve godine kasnije, u jesen 1918, srpski seljak i mediteranski brodolomnik banuo je u svoje Dragačevo, na prag rodne kuće u kojoj su ga već prežalili, oplakali i izdali mu podušje. Vuksan (Guča 1895 – Guča 1975) je jezikom polupismenog zemljodelca, mnogo godina kasnije, opisao svoje nepojmljivo stradanije a tekst je njegov unuk Vladan štampao ne menjajući ni slovce, niti je dodavao tačke i zapete. Beleška Vuksanova, elem, ide ovako... „bijo sam na vrontu gde sam se
