Задужбинарство код Срба (1): Отаџбини на дар
Вести онлине 30.10.2021 | Нада С. Јакшић - Вести
Многи добротвори, познати и велики, као и многи, углавном, широј јавности непознати, уткали су део своје љубави, доброте и душе широм Србије. У тренуцима кад су, како су осећали, досегли звезде, показали су колико је дубока њихова потреба да учине добро дело, да дарују отаџбину, за своју и душу својих најмилијих, да се одуже Богу и народу… Некад се за задужбинарство, односно установе и зграде подигнуте њиховим новцем добротвора говорило “задушје”. О томе сведоче грађевине у самом центру Београда, цркве
Још је Вук Караџић у “Српском рјечнику”, 1818. записао: “Највећа је задужбина начинити манастир или цркву, као што су српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води или преко баре; калдрму по рђавом путу; воду довести и начинити близу пута (и то се каже градити и начинити – себи – задужбину); усадити или накалемити воћку близу пута, гладног наранити, жедног напојити, голог одјести (но ово се каже чинити и учинити задужбину)”.
