Србија, култура и природа: Шта је УНЕСКО и шта је од српског наслеђа на листи светске културне баштине
Од 1. децембра 2022. године ракија шљивовица уврштена је у Унескову листу нематеријалног културног наслеђа.
Текст је ажуриран 1. децембра 2022. године
Унескова листа светског нематеријалног културног наслеђа је 1. децембра 2022. године постала богатија за ракију шљивовицу, саопштило је Министарство културе Србије.
Обичаји везани за припрему и испијање ракије су, као део културног наслеђа Србије, уписани на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства коју води Унеско (УНЕСЦО) - агенција Уједињених нација за образовање, науку и културу.
„Уписивање на листу је посебна част и представља признање да је наша културна и природна баштина препозната као посебна вредност за човечанство јер својом универзалношћу превазилази националне границе&qуот;, рекла је Весна Марјановић, генерална секретарка организације Европа Ностра Србија, за ББЦ на српском.
- Мистерије Винчанске културе - шта све мучи научнике
- У фотографијама: Кратак поглед на Ђердап - први Унесков геопарк у Србији
- Како су политика и историја заплеле коло на Косову
Претходно су на листу уврштени још неки обичаји, као што је певање уз гусле, коло, слава и злакуско лончарство.
Постоји и Унескова листа материјалног наслеђа, на којој су манастири Дечани и Сопоћани, као и ултиматум Аустроугарске Србији о објави Првог светског рата.
Балканске државе учествују у раду Унеска већ више од 70 година - Југославија је постала чланица 1950, док је Србија у организацију ступила крајем 2000. године.
Косово је 2015. године покушало да се учлани, али није добило двотрећинску подршку земаља чланица.
Статут Унеска ступио је на снагу 4. новембра 1946. године.
Кинески зид, пирамиде у Египту, енглески Стоунхенџ, Троја у Турској, перуански Мачу Пикчу, катедрала Нотр Дам у Паризу, њујоршки Кип Слободе, атински Акропољ, сиднејска зграда Опере, московски Кремљ неки су од наистакнутијих историјско-културних споменика и локалитета на свету под заштитом Унеска.
Унеско у 100 речи
Унеско окупља 193 државе - све светске земље које признаје УН.
Организација је основана 1945. године, по завршетку Другог светског рата, а седиште је у Паризу.
Залажу се за приступ образовању за свако дете, заштиту и промоцију културног наслеђа и јачање веза међу народима, наводи се на званичном сајту.
Унеско је ипак најпознатији по заштити културе и природе, у складу са Конвенцијом о светској културној и природној баштини из 1971. године.
Овај документ им даје ауторитет да пописују локације од универзалног значаја за културу, природне лепоте али и нематеријално наслеђе.
На Унесковим листама има укупно 1.154 локалитета.
Италија је ове године избила на прво место у свету по броју заштићених места - има их 58, а неки од њих су Верона - град Ромеа и Јулије, историјски центар Рима и палата Дуомо у Венецији.
Унеско у 500 речи
На листи Унескове светске баштине као културна добра од изузетног значаја за човечанство налази се осам средњевековних српских цркава и манастира и неколико локалитета.
Међу њима су средњовековни град Стари Рас и манастир Сопоћани, на Унесковој листи од 1979. године, налазиште Гамзиград-Ромулијана и манастир Студеница која је на Унесковој листи од 1986. године.
На истом списку су и средњевековни надгробни споменици - стећци.
Листа под називом Памћење света (Мемори оф тхе Ворлд) пописује важне документе, а на њој су Архив Николе Тесле, Мирослављево јеванђеље и телеграм којим је Аустроугарска упутила ултиматум Србији и означава објаву Првог светског рата.
- Мирослављево јеванђеље или како се вековима преплићу политика и култура
- Како је настала химна Боже правде - кад „сатира постане достојанствена песма&qуот;
- Колико се данас разумеју Срби и Албанци и да ли нови речник може да помогне
Унеско је 2006. заштитио средњовековне споменике на Косову - Пећку патријаршију, манастире Дечани и Грачаница и цркву Богородице Љевишке у Призрену.
Истраживач Института за филозофију и друштвену теорију Александар Павловић подсећа да је ова одлука донета после серије насилних инцидената на Косову 2004. године, када је оштећено близу 100 црвених зграда на Косову, податак је Епархије рашко-призренске.
„То је била иницијатива Србија да се културни споменици на неки начин признају као део државе, зато што суверенитета на Косову више није било&qуот;, објашњава Павловић за ББЦ на српском.
Додаје да је „Србија на тај начин спречила Косово да ове споменике, који имају велики симболички значај, евентуално уврсти у сопствену баштину&qуот;.
Ко управља културним наслеђем на Косову?
Средњовековни споменици на Косову налазе се на Листи светске баштине у опасности.
Као неке од разлога што су споменици у опасности, Унеско наводи мањак правне заштите, незадовољавајуће услове одржавања, као и недостатак примене регулатива у вези са управљањем овим споменицима.
Према сету закона Косова, који су 2012. усвојени под притиском међународне заједнице, српски манастири и цркве су власништво Српске православне цркве (СПЦ).
То значи косовске власти не могу да спроводе никакве активности у вези са споменицима без одобрења СПЦ.
Међутим, било је проблема са применом закона, а један од примера је спорна изградња регионалног пута Р-108 кроз део заштићене зоне у близини манастира Високи Дечани из 2020. године.
Радови у заштићеној зони, које је наложио градоначелник Дечана, обустављени су на захтев тадашњег премијера Косова Авдулаха Хотија, који је чак двапут морао да подсети на регулативу коју је усвојила Скупштина Косова.
Након одлуке да се промени планирана траса пута, тако да не пролази кроз заштићену зону, Хотија су политички противници позвали да поднесе оставку.
Средњовековне споменике на Косову годинама су под будним оком обезбеђења - Пећку патријаршију, манастир Грачаница и цркву Богородице Љевишке чува косовска полиција, док манастир Дечани једини има војну заштиту - пред њим дежурају међународне снаге КФОР-а.
О културној баштини пред Хашким трибуналом
Колико је статус места светске баштине значајан говори и чињеница да се Унескови локалитети посебно помињу у неколико пресуда Међународног трибунала у Хагу.
Трибунал је тада заузео став да „систематски злочини против културног наслеђа представљају злочине против човечности, зато што су повреда свих људи&qуот;.
Генерал-пуковник ЈНА Павле Стругар је 2005. године осуђен, између осталог, за уништавање Старог града у Дубровнику који је под заштитом Унеска од седамдесетих.
„У непосредној близини 52 зграде и објекта уништених или оштећених 6. децембра 1991 није било никаквих војних циљева, као ни у Старом граду или у његовој непосредној близини, тако да уништавање или оштећивање добара у Старом граду 6. децембра 1991. није било оправдано војном нуждом&qуот;, наводи се у пресуди.
- „Највећа срамота Црне Горе“: Тридесет година од опсаде Дубровника
- „Тешко земљи куда војска прође&qуот;: Ко је био Павле Стругар и зашто се први предао Хагу
Унеско има и Листу геопаркова - подручја од међународног геолошког и природног значаја, која броји 161 локацију у свету.
Од прошле године, на њој је Национални парк Ђердап у Србији.
Листа резервата биосфере броји 714 места у 139 земаља, а два су у Србији - Голија-Студеница и Бачко Подунавље.
Голија-Студеница је први резерват природе у Србији, а недавно је обележио 20 година од уписивања на листу Унеска, истиче управник Драгољуб Шеклер за ББЦ на српском.
„Голија је без сумње драгуљ природе - насељава је око 1.1000 биљних врста, од којих су многе реликтног или ендемичног карактера, готово 100, веома значајних врста птица и многе животиње&qуот;, каже Шеклер.
На планини има и „горских вила&qуот;, како у народу називају планинска језера, међу којима се издвајају Кошаниново и Дајићко језеро.
Испресецана бројним потоцима и рекама, које су усекле клисуре, а „најживописније међу њима&qуот; су клисуре Студенице и Изубре.
Голија је и даље „у великој мери дивља&qуот; планина, додаје Шеклер.
„У томе се крије њена лепота - локално становништво ту проналази и лек и храну&qуот;, наводи.
Из организације Европа Ностра надају се да ће Београдска тврђава ускоро наћи на Унесковој листи светске баштине.
„Културно добро које се нађе на листи добија већи степен заштите, јер очи светске културне јавности усмеравају своју пажњу на њега&qуот;, каже Весна Марјановић, генерална секретарка организације.
Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.01.2022)
