Srbija, privreda i krediti: Kako je nastao MMF i zašto je važan

Na pomen Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) mnogima će u Srbiji prva asocijacija biti novi krediti i dugovi u koje bi zemlja mogla ući i muke sa otplatama.

Međutim, nije sve baš tako crno kao što može da deluje na prvi pogled.

MMF državama nudi sredstva po značajno nižim kamatama od privatnih banaka, a umesto visokih cena kredita, zemlje ovu uslugu plaćaju obavezom da sprovedu reforme i potroše novac za strogo definisane ciljeve.

„MMF je poslednji kreditor u lancu onih koji pružaju zajmove - kada niko ne želi da vam da kredit i kada je za sve rizično, tu će vam fond pomoći pod uslovom da sprovodite dogovorene reforme.

„Kamate su prilično povoljne, ali je način korišćenja tih sredstava ograničen - ne možete ih koristiti za investicije kao kod kredita Svetske banke, već uglavnom za obezbeđivanje likvidnosti plaćanjem spoljnih obaveza zemlje", objašnjava Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta u Beogradu za BBC na srpskom.

Međunarodni monetarni fond (MMF) zvanično je osnovan 27. decembra 1945. godine, kada je 29 zemalja članica potpisalo Članove sporazuma - među njima je bila i socijalistička Jugoslavija.

• Kako se štedi u Srbiji - da li sijamo ili smo u mraku
• O ledu, mesu i brašnu: Šta znači to što je Srbija zamrzla cene pet osnovnih namirnica
• Novčana davanja u Srbiji: Isplata pomoći od 20 evra počinje 7. decembra

Fond danas čini 190 zemalja članica, a njihova uloga u odlučivanju, finansiranju i njihova prava na dobijanje sredstava zavise od kvota koju svaka od zemalja ima, dodaje se na sajtu MMF-a.

Srbija je danas u „labavom odnosu" sa MMF-om koji joj pruža pretežno ekspertsku podršku, a stranim kompanijama znači jednu vrstu garancije za investicije u ovoj zemlji, ističe Nikolić.

Iz MMF su u avgustu ove godine Srbiji prosledili 759,3 miliona evra kao pomoć u oporavku od ekonomske krize nastale usled pandemije korona virusa, preneo je list Politika.

Republika Srbiija nema dugovanja prema MMF-u po osnovu finansijskih aranžmana, ali je 2009. godine iskoristila sredstva alokacije specijalnih prava vučenja (SPV) koja je fond dodelio svim članicama i po tom osnovu redovno servisira kamatu, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS) za BBC na srpskom.

Pored pružanja zajmova državama članicama, MMF se bavi ekonomskim analizama i prognozama - prema pregledu objavljenom 21. decembra ove godine, očekuje se da Srbija zabeleži rast od 6,5 odsto u 2021. i 4,5 odsto u 2022.

Šta je MMF i kako funkcioniše?

Osnivački dokument MMF-a nastao je 22. jula 1944. godine na Monetarnoj i finansijskog konferenciji Ujedinjenih nacija u Breton Vudsu u američkoj državi Nju Hempšir.

Tada je postignut dogovor između predstavnika 44 zemalje, a cilj je bilo izbegavanje ekonomskih posledica poput onih koje su nastale posle Velike depresije tridesetih godina 20. veka, navodi se na sajtu MMF-a.

• Krah berze i Velika depresija - „majka svih kriza"
• Šta su platni razredi i zašto nikako da zažive u Srbiji
• „Ne znam na čemu sam": Kako sudska odluka menja sporove građana i banaka u Srbiji

Sedište fonda je u američkoj prestonici Vašingtonu, a od 2019. funkciju generalne direktorke obavlja bugarska ekonomistkinja Kristalina Georgieva.

„Direktora MMF-a daje Evropa, a sedište je u zemlji koja je u tom trenutku najbogatija i ima najveću ekonomiju - zbog toga je sedište u Americi i, ako budu poštovali statut, ono će biti izmešteno ako i kada neka druga država postane najbogatija na svetu," ističe Ivan Nikolić.

Fondom upravlja bord guvernera koji čine guverneri i zamenici guvernera svih zemalja članica, a sastanci se organizuju jednom godišnje, navodi se na sajtu ove organizacije.

Srbiju u ovom telu predstavlja Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS), i viceguverner Željko Jović, navodi se na sajtu NBS.

U izvršnom odboru je 24 direktora koji predstavljaju države članice ili grupe zemalja (konstituencije), a direktorka Georgieva predsedava ovim odborom.

Uloga MMF - osigurač za likvidnost

Glavni ciljevi MMF-a su promocija međunarodne monetarne saradnje, podrška rastu međunarodne trgovine, stabilnost novčanih razmena, utvrđivanje multilateralnih sistema plaćanja i pomoć članicama čija je platežna moć ugrožena, navodi se na sajtu fonda.

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da je MMF „specifičan kreditor" i poslednja institucija kojoj će se države obratiti ukoliko zapadnu u krizu likvidnosti i ne mogu naći kredite na slobodnom tržištu.

„Naravno, tu uvek ima političkih začkoljica - ne zajme novac svakome bezuslovno, pomoć je skopčana sa aranžmanima koji bi trebalo zemlju da izvedu iz te pozicije.

„Zemlja to sama preuzima na sebe i kada traži odobrenje aranžmana, sama podnosi program prevazilaženja problema - fond to ne nameće," dodaje on.

MMF je 1969. godine ustanovio posebna prava povlačenja (SDR) - kapacitet zahteva za korišćenje raspoloživih sredstava fonda.

Jedan SDR je na početku bio ekvivalent vrednosti od jednog dolara ili 0,89 grama zlata, dok je njegova vrednost danas oko 1,4 dolara ili 1,24 evra.

Članice fonda imaju i kvote na osnovu kojih se određuju njihove obaveze u finansiranju i mogućnost povlačenja sredstava - Sjedinjene Američke države prednjače sa 17,43 odsto učešća u finansiranju.

Ovo je osnovni način finansiranja MMF-a i tako se prikupi 661 milijarda dolara godišnje, preko kreditnih ugovora sa članicama fond obezbedi još 253 milijarde, a preko bilateralnih zajmova dodatnih 440 milijardi dolara.

Pored pozajmica članicama, u fondu se bave i ekonomskim istraživanjima i prognozama globalnog ekonomskog razvoja, finansijskih tržišta, javnih finansija i međunarodnog statusa najvećih svetskih ekonomija.

„MMF u publikaciji Svetski ekonomski pregled (World Economic Outlook) daje petogodišnji pregled i projekciju za stopu rasta, inflaciju, kurs valute - analitika služi kao podrška odlučivanju i prilično je značajna za strane investitore u određenim zemljama.

„Radi se dosta profesionalno i u svakoj zemlji imaju kancelarije koji prate događaje, ali dešava se da fond greši u tim prognozama, kao uoči krize 2008. ili u izveštaju iz oktobra 2019. ili marta 2020," smatra Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu.

• Kolika je kupovna moć u Srbiji merena kratkim espresom
• Zašto je prodaja stanova u Srbiji procvetala usred pandemije
• Kakve šanse i rizike donosi budžet Srbije za 2021. godinu

Srbija i MMF

Iako je Jugoslavija bila jedna od zemalja osnivača MMF, njena saradnja sa ovom institucijom bila je isključivo „savetodavna" do 1982. godine, kaže Nikolić.

„Od tog trenutka SFRJ nije mogla da isplaćuje dugove koji su stigli na naplatu i vlada Milke Planinc prvi put sklapa formalne aranžmane sa fondom," pojašnjava ovaj ekonomista.

Saradnja SR Jugoslavije i MMF-a zvanično je počela 1992, ali je ubrzo prekinuta i obnovljena je posle petooktobarskih promena i zemlja je 20. decembra 2000. godine ponovo postala član fonda, navodi se na sajtu NBS.

Kvota koju Srbija ima u ovom fondu je 0,14 odsto, a može računati i na posebna prava povlačenja od 654,8 miliona, što je oko 812 miliona evra, navodi se na sajtu MMF-a.

„Tokom 21. veka Srbija je sa MMF-om zaključila osam programa saradnje - ako bi se uspešnost saradnje merila postavljenim ciljevima i ostvarenim rezultatima, što jeste jedina mera uspeha, zaključuje se da je najveće uspehe Srbija zabeležila u periodu od 2015. godine," kažu iz NBS.

Programi saradnje Srbije sa fondom već duži niz godina su isključivo savetodavnog karaktera i ne podrazumevaju korišćenje finansijskih sredstava - oni su namenjeni zemljama koje su posvećene reformama, a koje nemaju tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema, dodaju iz NBS.

U junu ove godine izvršni odbor fonda usvojio je Instrument koordinacije politika za Republiku Srbiju, a MMF ima i svog stalnog predstavnika u Beogradu - ekonomistkinju Juliju Ustjugovu.

„Cilj ovog programa je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak strukturnih i institucionalnih reformi za podsticanje bržeg i sveobuhvatnog rasta, stvaranja novih radnih mesta i poboljšanja životnog standarda", navodi se na sajtu NBS.

Srbija ima predstavnika među 24 člana izvršnog odbora MMF-a u okviru švajcarske konstituencije (glasačke grupe) - pored srpskih, on zastupa interese Švajcarske, Poljske, Kirgistana, Azerbejdžana, Kazahstana, Uzbekistana, Tadžikistana i Turkmenistana.

Prema rečima Ivana Nikolića, uvakav vid udruživanja nije redak i najčešće je na čelu konstituencije neka država sa većom i jačom ekonomijom.

„Sada smo u jednom labavom odnosu sa MMF-om koji nam, pre svega, pruža ekspertsku podršku, a stranim kompanijama znači jednu vrstu garancije za investicije - to je primer vin-vin situacije," tvrdi ovaj ekonomista.

Koja su dostignuća MMF-a?

Ekonomisti poput Bendžamina Fridmana sa Univerziteta Harvard rekli su za BBC Svetski servis da je teško izmeriti uspeh organizacije jer se ne zna da li je politika te institucije „gora od bilo koje moguće alternative ".

Međutim, neki stručnjaci su hvalili ulogu MMF-a u podršci Meksiku pošto je ta država objavila da neće moći da otplati dugove početkom osamdesetih godina prošlog veka.

MMF je 2002. odobrio kredite Brazilu kako bi izbegao neizmirivanje obaveza.

Vlada je tada relativno brzo uspela da oživi privredu i otplati ceo dug dve godine pre roka.

Šta se najviše zamera MMF-u?

Uslovi koje MMF nameće zemljama kojima pozajmljuje novac ponekad su opisani kao „oštri".

U prošlosti, to je podrazumevalo manje zaduživanje države, smanjenje korporativnih poreza i otvaranje privreda za strane investicije.

Grčka je bila zemlja u kojoj je 2009. počela finansijska kriza evrozone i predstavljala je najteže pogođenu privredu na Starom kontinentu.

Pošto joj je MMF odobrio kredite za spasavanje privrede, Grčka je morala da sprovede određene reforme.

Kritičari su tvrdili da su mere štednje - čiji cilj je bio smanji potrebe za državnim zaduživanjem - bile preterane i nanele štetu privredi i društvu.

Stopa nezaposlenosti u Grčkoj u septembru iznosila je 13 odsto, u odnosu na 27 odsto iz 2013.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.28.2021)