Божићни васкрс наших нада
Политика 06.01.2022
Срце ми је тукло као у младог зеца док сам се уочи Бадњег дана у препуном аутобусу у којем се осећао помешани мирис црног лука и гирица – из Београда приближавао завичају. Приљубљен уз хладно аутобуско прозорско окно осећао сам како ми се дах убрзава кад угледам препознатљиве крајолике и долину залеђене Мораве – уз коју вијуга пут који води до моје родне куће
Поново ће Божић. А као да је био јуче. Триста шездесет и кусур дана протутњало је унеповрат. У јурњави за животом поцепали смо још један пар ципела. Неко је смршао а неко је набацио које кило. Нисмо ништа паметнији – само смо старији. Календарски – годину, а многи и многоструко више. Онолико колико је ко био постојан и куражан, колико је успео да се одупре и не преда се. Кад се погледам у огледало – ни за себе нисам сигуран? Да ли сам превише поседео? Јесу ли
