"Narod umire, odlazi jedan po jedan, nadgrobni spomenici su najtraženija roba": Kako je jedan razgovor u kafani "podgrejao" temu nestanka srpskih sela
Blic 10.04.2022
Rano se i neobavljena posla raziđe ono par trgovaca što u četvrtak, sa po kojom ovcom, sabajle dođe u Karan. Kiša ih rastera. Nije znao moj saputnik, nisam ni ja, da prvi put nema stočnog vašara na Blagovesti, crkvenu slavu pet sela Lužničke doline kod Užica.
A tek ne znadosmo da će nas, desetinu minuta pošto se upoznasmo, put zajedno navesti do stola za kojim se na veliki praznik slavilo što odavno u ovom kraju nije i da će se priča odmotati do tema koje nisu za slavlje. Na rasrksnici u Lunovom Selu, tek što uminu pljusak i podiže se magla, primih u kola suvonjavog brkajliju starije dobi i tankog glasa što stajaše kraj puta sa ispuženom rukom i podignutim palcem. - Kuda, stari? Možeš sa mnom do Karana, dalje ne idem –