Исповест душице Ракић: Моја Милица, жива рана свих наших рана
Правда 17.04.2022 | Косово онлајн
Тешки су нам ови дани. Прокрвари рана која, док живим, неће зарасти. Кријем патњу од Алексе и Анђеле. Алекса је упамтио све. Имао је шест година када је Милица убијена и он носи тај страшни терет. Анђела је на свет стигла касније. Стигла нам је, као лек. Као утеха. Али, рана живи, казала је за Вечерње новости Душица Ракић мајка Милице Ракић погинуле током НАТО бомбардовања Србије.
Батајница код Београда, улица Димитрија Лазарова Раше. Подне, пре три дана. Лака пролећна тишина којој су се, чини се, и бумбари заклели на цвет и мед, да потрају лале које је малена Милица Ракић цртала и бојила у својој првој бојанки, пре него што ће је у купатилцу, на ноши, смртно погодити пројектили НАТО, 17. априла 1999. године. Мама Душица јој је, тада, управо припремала постељу за сан. Дуго стојимо пред вратима Ракића. Долазимо и враћамо се. И, то траје до
