Не сањам је, а волела бих: Болна исповест Душице, мајке мале Милице коју су НАТО гелери убили на ноши не плачем, сузе некуд иду

Подне, пре три дана. Лака пролећна тишина. Малена Милица Ракић цртала и бојила лале у својој првој бојанки, пре него што су је у купатилцу, на ноши, смртно погодити пројектили НАТО, 17. априла 1999. године. Мама Душица јој је, тада, управо припремала постељу за сан. Тога дана "Милосрдни анђео", како је НАТО назвао своју агресију на СРЈ, убио је нашег анђела. Трогодишњу девојчицу са осмехом, пред чијом фотографијом сузе саме крену. У кући Ракића нема места где