Psihologija: Da li smo svi poverovali u mit o depresiji

Studija koja pokazuje da depresiju ne izaziva nizak nivo „hormona sreće" serotonina postala je jedan od najdeljenijih medicinskih članaka.

Ona je izazvala čitav talas obmanjujućih tvrdnji o antidepresivima, od kojih mnogi podižu količinu serotonina u mozgu.

Ovo istraživanje ne pokazuje da su ti lekovi neefikasni.

Ali reakcija na njega pokrenula je i neka validna pitanja o tome kako lečimo i doživljavamo mentalne bolesti.

• Darkova priča: Depresija kao tuga sa sto lica
• Lekovi za smirenje na Balkanu idu kao alva, često i bez recepta - šta kažu stručnjaci
• Moždani implantat kao oružje u borbi protiv najteže depresije

Nakon što je Sara doživela prvi veliki psihijatrijski napad u ranim dvadesetim, doktori su joj rekli da su lekovi koji su joj prepisani kao „insulin za dijabetičara".

Oni su od ključne važnosti, ispraviće nešto hemijski pogrešno u njenom mozgu i moraće da ih uzima čitav život.

Njena majka je imala dijabetes tipa jedan, tako da je ona ovo shvatila veoma ozbiljno.

Ostala je na lekovima koji su joj prepisani iako joj se činilo da joj je od njih samo još gore, a na kraju je čak počela da čuje zlokobne glasove koji su joj govorili da treba da se ubije i počela je da ide na elektrokonvulzivnu terapiju (ECT), kaže ona.

A opet tvrdnja da joj je potreban lek kao što je dijabetičaru potreban insulin nije bila zasnovana ni na kakvim autentičnim medicinskim dokazima.

„Osećate se izdano od ljudi kojima ste verovali", kaže ona.

Njena reakcija na lekove bila je ekstremna, ali poruka o „hemijskoj neravnoteži" koju je dobila nije bila neuobičajena.

Mnogi psihijatri tvrde da odavno znaju da nizak nivo serotonina nije glavni uzrok depresije i da nam ova studija ne otkriva ništa novo.

Ali neobična masovna reakcija javnosti na nju sugeriše da to jeste bila novost za mnoge.

Ali neki su otišli korak dalje od tvrdnje da antidepresivi ne funkcionišu putem popravljanja hemijske neravnoteže do toga da oni ne funkcionišu uopšte.

Lekari sada strahuju da bi, u sveopštoj konfuziji, ljudi mogli naglo da prestanu da uzimaju lekove i rizikuju ozbiljne posledice apstinencijalne krize.

Britansko telo za zdravstvene standarde, Nacionalni institut za izvrsnost zdravlja i nege (NICE), kaže da ti lekovi ne smeju da prestanu da se uzimaju naglo sem u vanrednim medicinskim okolnostima i da postepeno smanjenje doze može da minimizuje simptome apstinencijalne krize.

Šta je pokazalo ovo istraživanje?

Ovo najnovije istraživanje proučavalo je 17 studija i otkrilo da ljudi sa depresijom nisu imali drugačiji nivo serotonina u mozgu od ljudi bez depresije.

Ovi nalazi pomažu da se isključi jedan mogući način na koji ti lekovi rade - korigujući manjak serotonina.

„Mnogi od nas znaju da uzimanje paracetamola može da bude od pomoći kod glavobolje i ne verujem da bilo ko veruje da glavobolju izaziva nedostatak paracetamola u mozgu", ističe doktor Majkl Blumfild.

• Kako Norveška bez lekova leči ljude sa psihozom
• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas
• Kako je Siniša filmovima pobedio beznađe i pronašao novi životni put

Da li, dakle, antidepresivi ipak funkcionišu?

Istraživanje pokazuje da antidepresivi funkcionišu samo malo bolje od placeba (lažnih lekova za koje se ljudima govori da mogu da ih izleče).

U toku je rasprava među istraživačima koliko je zapravo značajna ta razlika.

U okviru tog proseka nalazi se grupa ljudi koji se osećaju mnogo bolje na antidepresivima - lekari samo nemaju dobar način da znaju ko su ti ljudi kad im prepisuju lekove.

Profesorka Linda Gask sa Kraljevskog koledža za psihijatre kaže da su antidepresivi „nešto što pomaže da se mnogi ljudi brzo osećaju bolje", naročito tokom krize.

Ali profesorka Džoana Monkrif, jedna od autorki studije o serotoninu, ističe da je većina istraživanja koje vrše kompanije za proizvodnju lekova kratkoročna, tako da znamo vrlo malo o tome kako je ljudima posle prvih nekoliko meseci.

„Morate da kažete ljudima da ćemo nastaviti da ih proučavamo i da ih nećemo držati na lekovima duže nego što moraju da budu", a to je nešto što se ne dešava često, priznaje profesorka Gask.

I dok postoje rizici ako se depresija ne leči, neki ljudi imaju ozbiljne nuspojave od antidepresiva - što autori studije o serotoninu smatraju da je poruka koja mora jasnije da se prenese.

U njih spadaju suicidalne misli i pokušaji samoubistva, seksualna disfunkcija, emocionalna tupost i nesanica, prema NICE-u.

Od jeseni prošle godine, britanskim lekarima je rečeno da prvo treba da ponude terapiju, vežbe, majndfulnes ili meditaciju ljudima sa manje teškim oblikom depresije, pre nego što isprobaju lekove.

Kako se govorilo o istraživanju?

Jedna tipična obmanjujuća reakcija tvrdila je da studija pokazuje da je prepisivanje antidepresiva „zasnovano na mitu".

Ali studija se uopšte nije bavila upotrebom antidepresiva.

Mi znamo da serotonin igra ulogu u raspoloženju tako da intervencije na njemu mogu da učine da se ljudi osećaju srećnije makar kratkoročno, čak i ako u startu nisu imali abnormalno nizak nivo.

To bi moglo da pomogne i da mozak počne da uspostavlja nove veze.

Drugi su tvrdili da ova studija pokazuje da depresija nikad nije bila bolest u ljudskom mozgu već reakcija na njihovo okruženje.

„Naravno da je oba", kaže doktor Mark Horovic, jedan od autora studije.

„Vaša genetika utiče na vašu osetljivost na stres", na primer.

Samo bi ljudima koji imaju razumljivu reakciju na teške okolnosti moglo bolje da se pomogne „savetovalištem za veze, finansijskim savetima ili menjanjem posla", nego lekovima, smatra on.

Ali Zoi, koja živi u jugozapadnoj Australiji i pati i od teške depresije i od psihoze, smatra da je preimenovanje depresije u „uznemirenost", koja će nestati ako „samo rešimo sve društvene probleme", isto tako preveliko simplifikovanje.

I, kaže ona, potpuno zanemaruje ljude sa teškim mentalnim bolestima.

Psihoza je nasledna u njenoj porodici, ali napade često pokreću stresni događaji kao što su rokovi za polaganje ispita.

Ona kaže da je uspela da „izračuna" da se nuspojave od lekova „isplate" ako se time izbegnu teški napadi.

A to je jedna stvar oko koje se slažu svi eksperti koji su govorili za BBC - pacijenti moraju da dobiju više informacija, koje su im bolje objašnjene, kako bi sami za sebe mogli da izvrše ove teške proračune.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.31.2022)