Окренем главу и видим две беле сукњице ко две кесице усред колосека: Те 1984. Славољуб је био бржи и од смрти и од експрес воза
Курир 22.11.2022
Кад је у канцеларију утрчао стари радник Љубиша и сав задихан викнуо: "Славољубе, погази воз децу!", не питајући ништа одмах је скочио и на столу оставио 120 милиона за плате да спасе двоипогодишње сестре близнакиње Драгану и Данијелу
БРАЉИНА - Тај 10. јул 1984. године био је паклено врео. Био сам помоћник надзорника пруге у Браљини и дошао сам на посао у канцеларију поред првог колосека да исплатим плате радницима. Таман сам их негде око пола један ковертирао, кад је у канцеларију утрчао стари радник Љубиша Нешић и сав задихан викао: "Славољубе, погази воз децу!". Не питајући ништа, јер речи би биле сувишне и одузимале би и оно мало преосталог времена да се нешто уради, одмах сам скочио,
