Иновацијама до успешне производње шећерне репе у Србији

Компанија Суноко, највећи произвођач шећера у Србији, која послује у саставу МК групе организовала је Семинар о производњи шећерне репе у хотелу Схератон, у Новом Саду, саопштено је данас.

Предавања су на семинару одржали еминентни стручњаци у области заштите шећерне репе и минералне исхране. Поред актуелних тема, организована је и панел дискусија са темом "Иновације у производњи шећерне репе", у којој су учествовали експерти у примени иновативних технологија у ратарској производњи, који су учесницима семинара поделити своја искуства.

На семинару се разговарало и о предности и уштедама кроз примену концепта прецизне пољопривреде, посебно варијабилног ђубрења, примени снимака из дронова и технологији примене течних азотних ђубрива.

Поједини учесници панела су, како је наведено, први пут примењивали нови приступ у заштити на основу Сунокових препорука и остварили изузетне резултате."Подршка државе произвођачима шећерне репе од 35.000 динара по хектару је дошла у право време за 2023. годину и резултирала повећаном заинтересованошћу за сетву једне од стратешких култура, која нам обезбеђује самодовољност у производњи шећера", рекао је директор компаније Суноко Слободан Кошутић.

Додао је да је у свету, снабдевање робама и храном постало неизвесне, због чега се обезбеђење производње основних животних намирница поставља као императив.

Улагања у истраживања и развој компаније Суноко су, према његовим речима, допринела да се и у овој години са екстремно сушним летом у којој су приноси других усева попут соје и кукуруза значајно подбацили, оствари принос шећера на нивоу петогодишњег просека.

"Држава даје подршку преко шећерана за највише 500 хектара по произвођачу, при чему површине под шећерном репом морају бити пријављене у складу са посебним прописом којим се уређује регистрација газдинстава, као и да не представљају повезана лица", рекао је Кошутић.

Подршку, како је рекао, остварују произвођаци за остварени принос од најмање 50 тона по хектару плативе шећерне репе.

Додао је да су средства ограничена и у случају прекорачења предвиђеног буџета право првенства се остварује редоследом потписивања уговора са шећераном.

Право на подршку остварују произвођачи са активним РПГ-ом у износу од 35.000 динара по хектару пријављене и засејане шећерне репе.

Директор Истраживачко-развојног центра, Саша Рајчић, истакао је да је и у 2022. години ИРЦ наставио са тестирањем најновије генетике у циљу избора сорти које ће боље одговорити специфичностима домаћих производних услова.

"Фокус рада ИРЦ-а је унапређењу заштите од церкоспоре и решавање проблема трулежи корена шећерне репе. Посебно смо поносни успешним успостављањем рада лабораторије за земљиште, опремљеном ИЦП урђајем најновије генерације.

У сарадњи са професором Мирославом Николићем успоставили смо методу за анализу земљишта која је прилагођена типовима земљишта на којима се гаји шећерна репа у Србији", рекао је Рајчић.

Додао је да су се определили за Мехлицх 3 методу која штеди ресурсе, а са друге стране омогућује значајно квалитетније резултате, тачније информације о садржају лакоприступачних макро и микро елемената у земљишту у односу на друге, већином коришћене методе.

Он је рекао да су са економског и еколошког аспекта, веома битне квалитетно спроведене анализе земљишта са правилном препоруком за ђубрење у циљу смањивања уноса минералних ђубрива и повећању отпорности биљке на стресне услове.

"С обзиром на све више ограничен избор активних материја које су дозвољене у побољшању заштите од корова, у сарадњи са др Гораном Малиџом радимо на испитивању нових концепата заштите од корова, где акценат постављамо на комбинацији механичких система заштите са хемијским. Поред лабораторијских испитивања, обилазак терена стручњака ИРЦ-а и трансфер знања преко сировинског сектора према крајњим произвођачима је од пресудног значаја", рекао је Рајчић.

Један од предавача, директор Института за заштиту биља и животну средину у Београду, Ненад Тркуља у свом предавању је разматрао значај примене средстава за заштиту усева шећерне репе у складу са најновијим сазнањима заснованим на вишегодишњим испитивањима и смерницама добре пољопривредне праксе.

Тркуља се осврнуо на појаву болести листа и корена у претходним годинама и стратегију сузбијања ових болести која се спроводи на пољима шећерне репе.

"У циљу оптимизације примене средстава, научни резултати се користе за дефинисање планова и програма заштите усева. Примена средстава базира се на концепту интегралне заштите биља који подразумева примену свих неопходних агротехничких мера у циљу смањења обима примене хемијских средстава, а наглашава и значај примене алтернативних и биолошких приступа у сузбијању патогена", рекао је Тркуља.

Тркуља је оценио да је оснивањем ИРЦ-а Суноко дао велики допринос развоју истраживања у области производње и заштите шећерне репе и на тај начин подржао произвођаче који могу добити све неопходне смернице и савете који се тичу процеса производње шећерне репе.

На тај начин, како је рекао, произвођачи остварују максималне приносе, а обзиром на то да процес производње контролише стручни тим, постиже се максималан учинак у економском и еколошком погледу.

Компанија Суноко је један од најефикаснијих произвођача шећера у Европи и компанија која је 2019. године основала Истраживачко-развојни центар за шећерну репу, који се бави примењеним истраживањима у технологији производње ове значајне ратарске културе. Резултати истраживања се представљају на едукативним скуповима које компанија организује.

(Бета, 21.12.2022)