Прича о једној књизи: »Један дан« Александра Исајевича, или Читав руски КСКС век у 24 сата »Ивана Денисовича«
Телеграф 19.04.2023 | Телеграф.рс
Свака књижевност у свакој епохи истисне из себе квинтесенцијално дело, које представља савршени приказ свог друштвеног миљеа ту-тада. То није увек нужно најбоља књига написана у тој епохи, и она се не открива нужно као таква баш у тој епохи; што се тиче руске књижевности, квинтесенцијално дело КСИКС века су „Мртве душе” од Гогоља, а КСКС — „Један дан Ивана Денисовича” од Солжењицина
Размишљам о томе шта је Солжењицин могао читати у младости и шта је утицало на њега. (Не знам.) Разумно је претпоставити да је читао Гогоља и Достојевског, да су Рат и мир од Толстоја, Тихи Дон од Шолохова, можда и Трилогија Сјенкевича, у њему могли пробудити ту, изгледа иманентну, источноевропску склоност ка великим епским историјским романима, онда када је средином тридесетих, још као младић, почео развијати концепт за великоратовски еп Црвени точак, који ће
