Друштво и ја на операционом столу
Време 03.05.2023
Интервју: Марко Шелић Марчело “Не иде се у борбу само зато што је загарантовано да ћеш победити, јер то онда има неке елементе кукавичлука и комфора. У битке идеш зато што мораш, зато што осећаш да тако треба, макар то значило да си будала (а код нас једним делом најчешће значи). Или тако, или постанеш циник. А циници су у предности јер су увек у праву. Шта год да радиш, циник стоји са стране и говори: ‘Пропашће ти то.’ И заиста, све једнога дана и пропадне... али зар је вредно бити у праву на такав
У децембру прошле године сам први пут, за 20 година његове каријере, отишла на Марчелов концерт. Зато је пре свега заслужан његов последњи, шести по реду албум или роман у стиховима, како он каже за Нојеву варку, дело препуно ангажоване поезије типа “све су пушке ваше, све су жртве моје” (ЈБГ), “боље да паднем у заборав него пад на колена (Удахни), “хуљама качимо ордење, хероја бацимо у локот и окове” (Говно), “моји су другови бисери расути пред свиње”
