Знакови поред пута
Недељник 21.06.2023 | Хана Пишчевић
Пре неко вече сам била у ресторану с мамом и татом и како ретко идем у ресторане идаље нисам сасвим сигурна како да се у њима понашам.
Пар метара од стола за којим смо вечерали, надомак мора, приметила сам момка који је пецао. Један штап му је већ био у мору док је на други тек постављао мамац. Листајући мени где су у понуди претежно биле рибе, лигње и ракови, помислила сам оно што с времена на време помислим откад не једем месо – можда бих некад, само понекад могла да поједем рибу. То је праћено утешном али лажном мишљу – можда рибе не осећају бол или можда су рибе само рибе. Те мисли дођу и
