Најпознатија европска мумија - човек из алпског глечера - пореклом из Анадолије
Врло тамне пути, готово потпуно ћелав и са изузетно високим уделом генома блискоисточних предака, првих ратара који су пре више хиљада година прешли у Европу, слика је коју је научницима открила најновија анализа генома најпознатије европске муније, такозваног човека из глечера, познатог и као Еци, објављено је данас у стручном часопису Сел џеномикс (Целл Геномицс).
Секвенцирање генома показало је да генетски материјал најбоље очуване европске глечерске мумије садржи готово 91 одсто генома народа из Анадолије, који су између 8.000 и 9.000 година пре наше ере први донели и пољопривреду у Европу.
Одлично очувану мумију у глечеру нашли су 1991. године планинари на висини од 3.200 метара на јужној падини Ецталских Алпа, планинског масива који је природна граница између Италије и Швајцарске. Откриће је одјекнуло као сензација.
По тим Алпима, новинари су човека из глечера од миља назвали Еци.
Установљено је да је мумија стара више од 5.000 година - тај човек је живео између 3.050 и 3.105 године пре наше ере, током Бакарног доба.
Његов је геном први пут декодиран још 2012, али су сада најмодернијом технологијом обављени детаљна, дубинска анализа и секвенцирање.
Утврђено је да је тај мушкарац био веома тамне пути, знатно тамније од коже данашњих становника јужне Европе, и да тај тен није, како се веровало, последица промене ткива после мумификације, већ да је такав био и за живота.
Такође се, супротно честим илустрацијама Еција као косматог и брадатог човека, показало да је био у узнапредовалој фази ћелавости, и да је у најбољем случају имао венчић паперјасте косе око главе.
Чак и у Јужнотиролском археолошком музеју у Болцану, где је мумија изложена, постоји реконструкција чевека светле коже са дугом косом и брадом.
Научници су, како преносе агенције, утврдили да у његовом геному постоји предиспозиција за ћелавост, али и за гојазност, као и за дијабетес, болест коју с обзиром на здрав начин живота, ипак није развио.
Међутим оно што је научнике највише изненадило приликом секвенцирања генома је генетска линија предака.
Данашња европска популација углавном носи генетско наслеђе три групе предака. Првобитних европских ловаца-сакупљача Западне Европе, првих ратара који су у Европу стигли с Блиског истока и из Анадолије пре 8.000 до 9.000 година, и источноевропских и западноазијских сточара, номада који су на запад старог континента почели да стижу пре око 4.900 година.
Код Еција су прва секвенцирања пре десет година указивала на присуство све три групе гена, али се сада показало да код њега нема гена степских азијских народа. Раније резултати приписани су вероватној контаминацији његовог генетског материјала модерном ДНК.
И удео раних ловаца-сакупљача показао се веома малим, а убедљиво највећи део генетског материјала, готово 91 одсто, наслеђе је првих ратара из Анадолије.
"Били смо веома изненађени, када у новом Ецијевом геному нисмо нашли трагове источноевропских степских пастира, а и удео ловаца-сакупљача је мали. Генетски он изгледа као да су његови преци стигли директно из Анадолије", рекао је један од аутора студије, Јоханес Краузе (Јоханнес Краусе) из Антрополошког одељења немачког Института Макс Планк.
По оцени научника, тако висок постотак генома раних пољопривредника, за разлику од остале европске популације, можда показује да је Еци био део релативно изолованих становика Алпа који су имали мало контакта са другим групама, а Алпи су били баријера мнго већа него сада.
По сазнањима научника, човек из леда је са својих 160 сантиметара био просечне висине за своје време, имао је око 50 килограма. У тренутку смрти, а верује се да је подлегао губитку јер је погођен стрелом, имао је 45 година. Његов последњи оброк пре смрти било је сушено месо дивокозе.
Анализу генома је најмодернијом технологијом урадио тим научника Института Макс Планк, Истраживачког центра Еурак из јужнотиролског Болцана и научници из Аустрије, а објављен је данас у новом броју стручног часописа Сел џеномикс (Целл Геномицс).
(Бета, 16.08.2023)
