Nauka: Da li biste smeli da pomazite hologram lava - u predvorju hologramske revolucije

U ovom zoološkom vrtu posetioci nisu u opasnosti od stampeda slonova, bez problema mogu da zavire u razjapljene čeljusti nilskog konja i maze žirafe.

To je moguće zato što je u pitanju hologramski zoološki vrt u Australiji, otvoren pre nekoliko meseci, a koji sadrži 50 životinja napravljenih od lasera - od dinosaurusa do gorila.

Direktor zoološkog vrta ga naziva „najfuturističkijim tematskim parkom za životinje na svetu", navodeći da se u njemu koristi tehnologiju koja nikada pre nije viđena.

„Kada kit od 30 metara prođe pored vas, svi iz nekog razloga utihnu kao da su u strahu, iz poštovanja prema tako veličanstvenom stvorenju", objašnjava Brus Del, izvršni direktor i kreator hologramskog zoološkog vrta.

Reč je o digitalnoj obmani, zavaravanju mozga da vidi nešto čega zapravo nema.

• Od Tupaka, preko francuskih izbora do srpskih škola - priča o hologramima
• Šta je dipfejk i koliko može da bude opasan
• Hoće li veštačka inteligencija postati ‘bog’
• Koliko ćemo još čekati da robot počne da obavlja kućne poslove

„Projektujete objekat u vazduhu koji izgleda kao da je stvaran, jer dok hodate oko njega vidite ga iz najrazličitijih uglova", kaže Del za BBC.

„Dakle, koristimo lasersko svetlo da projektujemo stvari u vazduhu - životinje uđu u prostoriju, prolaze kroz tunel, a vi ih mazite kao u filmovima... Pred sobom vidite životinju napravljenu od svetlosti, ispružite ruku i pomazite lava."

Pokretne slike oživljava laserski projektor, a tehnologija čini da životinje u vazduhu izgledaju velike.

Ono što je najvažnije, postoji uređaj koji zna gde su svi u prostoriji, stvarajući prilagođeno virtuelno iskustvo.

Uz holograme tu je i senzorna tehnologija, koja posetiocima omogućava da osete miris cveća i drveća.

Tehnologija iz ovog tematskog parka u predgrađu Brizbejna može se videti i na drugim mestima.

Brus Del kaže da njegova kompanija ima ugovore sa vazduhoplovnim gigantom Erbasom i američkom korporacijom Honivel (Honeywell), kao i za izgradnju hologramskog akvarijuma za luksuzni hotel u vlasništvu Bila Gejtsa na Maldivima.

Osnivač hologramskog zoološkog vrta čak razmišlja o potpunom preispitivanju čitave industrije kada su u pitanju hologrami, tako što bi se smanjili troškovi njihove proizvodnje i poboljšao kvalitet.

Komponente za njih proizvodi u namenski izgrađenoj fabrici u australijskoj državi Kvinslend.

„Svi očekuju revoluciju holograma", kaže Del.

„To je nešto što vidimo u naučnoj fantastici i trebalo bi da imamo do sada, ali hologrami su oduvek bili veoma skupi."

Da bi bili jeftiniji, kaže, postoji nekoliko stvari koje treba uraditi.

„Hologrami obično zahtevaju ogromnu količinu računarske snage, obično je za njihov rad potrebno deset povezanih kompjutera.

„Zbog našeg dobrog razumevanja kako funkcioniše kompjuterska memorija, uspeli smo da napravimo algoritme koji smanjuju holograme na samo jedan računar."

Pogledajte video: Hologram Juseina Bolta igra video igre

U Kanberi je u toku još jedna trka ka ponovnom osmišljavanju koncepata holografije.

Istraživači sa Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU) kažu da time narušavaju drevne zakone fizike koji koriste sočiva i ogledala za širenje svetlosti.

Tim ANU eksperimentiše sa meta-optikom, ili nano-fotonikom.

Kada svetlosni snopovi prolaze preko meta-površina od tek nekoliko milimetara, oni mogu da manipulišu svetlosnim talasom poput tradicionalnog sočiva, ali u mnogo manjoj meri.

„Pokušavamo da idemo ka budućnosti ovih tehnologija.

„Kada budemo u mogućnosti da ove lasere toliko smanjimo da možemo da ih postavimo na mali prenosivi uređaj, onda ćemo napraviti iskorak", kaže Dragomir Nešev sa Istraživačke škole fizike Australijskog nacionalnog univerziteta.

„Trenutno se sve zasniva na tome gde su hologrami bili 60-ih i 70-ih godina."

Te meta-površine mogle bi da naočare za čitanje pretvore u naočare za noćni vid, kao i da zamene dijagnostičke testove krvi testovima daha.

Nešev veruje da bi holografske tehnike mogle da budu „transformacione" za medicinu, kao i da bi mogle da pomognu hirurzima da pristupe duboko u telo pacijenata, ali na ćelijskom nivou, sa slikama u realnom vremenu.

Tehnike holograma su inspirisale i ono što je opisano kao „prva u svetu saradnja" između psihologije i pozorišta na Tehnološkom univerzitetu u Kvinslendu (KUT).

Aleks je jednosatna predstava o detetu koje je izgubilo oca i prikazuje njegove pokušaje da ga pronađe na putu samootkrivanja, uz snažne poruke o mentalnom zdravlju.

Producenti kažu da je reč o „kliničkoj intervenciji zasnovana na umetnosti za ljude sa poremećajima u ishrani".

„Aleks veoma liči na tradicionalnu predstavu, na bilo koji drugi odlazak u pozorište, sve dok se ne pojavi holografska slika.

„Onda je više nalik filmu Ko je smestio Zeki Rodžeru - pravi glumci i animacije se pojavljuju i istom pozorišnom prostoru", kaže Šejn Pajk, autorka predstave.

Ona navodi da je tehnologija koja se koristi za kreiranje Aleksa „u isto vreme iznenađujuće jednostavna i komplikovana".

„U osnovi, ovo je proširena stvarnost bez potrebe za zasebnih pametnih uređaja ili naočara kako bi se virtuelna slika pojavila."

Dok hologrami stvaraju potpuno virtuelni svet, proširena stvarnost koristi ekran za specijalne efekte, kako bi se virtuelni likovi predstave pojavili na sceni.

„To je poseban materijal koji na prvi pogled deluje nevidljiv, ali kada se osvetli slikom projektovanom sa naših projektora, pojavljuje se kao otelotvoreni lik.

„Animacije preko tehnologije za snimanje pokreta povezujemo sa glumcima iz stvarnog života iza scene", kaže Pajk za BBC.

Australijski istraživači se nadaju da će na kraju stvoriti realistične pokretne holograme koji bi mogli da se prikazuju direktno sa ekrana pametnog telefona.

Del je nedavno bio kustos i hologramske izložbe dinosaurusa u Australijskom muzeju u Sidneju.

On vidi sveprisutnu budućnost za holograme, od lebdećih hamburgera i pica u restoranima brze hrane, do virtuelnih dragulja za privlačenje kupaca u zlatarama.

„Često govorimo o tehnološkim revolucijama - televizija, automobili, mobilni telefoni, sijalice... Šta je sledeće?

„Pa, mediji nam govore, a naučna fantastika ponavlja godinama, sledeća je hologramska revolucija", kaže on.

Pogledajte video: Kako hologrami prikazuju hirurzima srca pacijenata u 3D tehnologiji

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.22.2023)