Шеф дипломатије Летоније би да буде нови генерални секретар НАТО-а

Министар спољних послова Летоније данас је исказао интересовање за место генералног секретара НАТО наводећи да је том војном савезу потребан неко ко може да гради консензус, ко је посвећен већој потрошњи за одбрану и има јасну визију о томе како се опходити према Русији.

НАТО ће вероватно именовати свог новог генералног секретара на наредном самиту у Вашингтону у јулу. Бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг је на челу Алијансе од 2014. а његов мандат је продужен четири пута током рата у Украјини.

Летонски министар спољних послова Крисјанис Каринс је данас новинарима у седишту НАТО у Бриселу рекао: "Имаћемо 32 земље чланице. Одржати 32 земље заједно око било које теме је велики изазов и потребан нам је неко ко може да гради консензус и ко може да ради са било којим савезником и са свим савезницима заједно и да све покрене напред у истом правцу".

Један од изазова за Столтенберга је да помогне да Турска и Мађарску убеди да ратификује кандидатуру Шведске да постане 32. чланица НАТО. То су преостале две земље које нису одобриле ту кандидатуру. Званичници Алијансе се надају да ће та тема бити решена до наредног самита у Вашингтону.

У нелагодном тренутку пред телевизијским камерама, када су се данас министри спољних послова НАТО-а, сакупили за групну фотографију током састанка у Бриселу, Каринс је ухватио турског министра спољних послова за руку и рекао му гласно: "Сви сад чекамо, сви чекамо. Чули сте то од свих нас".

Каринс је био премијер Летоније готово пет година, а НАТО воли да су његови генерални секретари били на највишим државним положајима, и надгледао је повећање расхода свооје државе за одбрану.

Он је рекао да ће његова држава на одбрану ове године потрошити 2,4 одсто БДП-а што је изнад циља НАТО-а од два одсто.

Русија остаје историјски супарник НАТО-а и управљање приступа Алијансе Москви је велики тест, те "наредни генерални секретар мора да има јасну визију будуће улога НАТО-а, како ће се проширити и како ће деловати да обузда Русију", рекао је Каринс. Он је рекао да је важно да се не паничи када се призна врло стварна претња коју Русија представља, и да треба радити заједно на томе да се та претња сузбије.

"То се може урадити. Можемо то да урадимо ако смо мирни, а врло одлучни", рекао је он.

Док је Русија у рату са Украјином, процес именовања новог генералног секретара постао је врло политизован. Естонија, Летонија, Литванија и Појска су заузеле чврст став подршке Украјини и могло би да буде тешко да један од лидера тих земаља добије тај посао.

Већина држава НАТО жели да се напокон нека жена дође на тај положај. Естонска премијерка Каја Калас се сматра јаком кандидаткињом. Данска премијерка Мете Фредриксен се летос сматрала фаворитом после састанка са америчким председником Џоом Бајденом, али је рекла да се неће кандиовати.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је такође рекла да се неће кандидовати.

Одлазећи холандски премијер Марк Руте је недавно посетио седиште НАТО-а да јасно покаже да има намеру да буде кандидат за то место.

Генерални секретари Алијансе се бирају консензусом. Нема формалне процедуре за њихов избор, а дипломате кажу да се засад још ништа не ради званично на томе.

(Бета, 28.11.2023)