Распоређивање запосленог на друго радно место – потреба посла или казна
Време 30.11.2023
Лични став Да ли су послодавци увек праведни у доношењу одлука које се односе на запослене? Да ли је крајњи циљ само остваривање што веће добити? Постоји ли интерес да се задржи добар и одговоран радник? Може ли послодавац под окриљем закона имати неограничену аутономију распоређивања запослених без њихове воље? Има ли запослени било каква права да одлучује о свом радном односу? Зашто уопште послодавац “мења место” запосленом и да ли је то законито и уопште довољно регулисано “Име правде људи не
… Кад смо код законске регулативе, у зависности о ком се правном субјекту ради, у конкретном случају примењује се Закон о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење), као општи пропис који регулише права и обавезе запослених и послодаваца у области рада, као и посебни прописи који се односе н
