Klimatske promene i COP 28: „Zemlja ne pripada nama, mi pripadamo Zemlji", poruka britanskog kralja Čarlsa
Britanski monarh obratio se drugog dana 28. klimatskog sastanka Ujedinjenih nacija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
„Zemlja ne pripada nama, mi pripadamo Zemlji."
Ovako je Čarls Treći, britanski monarh, završio obraćanje na 28. klimatskom sastanku Ujedinjenih nacija koji je počeo 30. novembra, u Dubaiju, najvećem i najgušće naseljenom gradu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).
Kralj Čarls je „ukazao je da smo strašno daleko od cilja" uprkos određenom napretku i da je samit u Dubaiju tačka prekretnice.
COP28 se održava posle godinu dana ekstremnih vremenskih prilika u kojima su oboreni mnogi klimatski rekordi.
Na njemu svetski lideri raspravljaju kako da ograniče i spreme se za buduće klimatske promene.
- Klimatske promene: Siromašne zemlje dobile 30-godišnju bitku za novčanu pomoć
- Klimatske promene: Šta je COP28 u Dubaiju i zašto je važan
- Može li klimatski samit u naftnoj državi bilo šta da promeni
- Čarls se neće ohladiti od klimatskog aktivizma, tvrde njegovi prijatelji
Šta je rekao kralj Čarls Treći?
Dan pošto su se delegati saglasili oko dugoočekivane novčane pomoći za štetu nastalu u olujama i sušama koje su proizvele klimatske promene, obratio se i britanski monarh.
Ukazao je da posledice klimatskih promena više nisu toliko daleke i da su prirodne katastrofe pogodile ranjive ostrvske zemlje, podsećajući da su mnogi delovi Indije, Bangladeša i Pakistana pogođeni nezapamćenim poplavama.
„Rekordi se sada obaraju toliko često da ćemo možda oguglati na ono što nam priroda zaista poručuje.
„Ostvaren je napredak, ali me veoma brine što smo i dalje tako užasno daleko od zacrtanog puta", izjavio je on drugog dana COP28.
Poručio je i da bi ovaj klimatski skup trebalo da bude „prekretnica" i da je obnavljanje „jedinstvene prirodne ekonomije od vitalnog značaja za naš opstanak".
Jedna od ključnih poruka britanskog kralja bila je i ideja o harmoniji i međusobnoj povezanosti prirodnog sistema, koji je nazvao „svetim".
Čarls je pre osam godina govorio na 21. klimatskom samitu u Parizu kada je potpisan Pariski sporazum.
„Bio je to značajni trenutak nade i optimizma, kada su nacije ostavile razlike po strani zarad opšteg dobra.
„Molim se svim srcem da COP28 bude još jedna kritična prekretnica ka istinskoj transformacionoj akciji u trenutku kada već, kao što su naučnici tako dugo upozoravali, stižu alarmantne prelomne tačke", poručio je britanski kralj.
Pogledajte kako je nastao i zbog čega se odražava COP samit
Posle Čarlsa Trećeg, okupljenima se obratio i brazilski predsednik Luiz Injasio Lula da Silva, koji će biti domaćin klimatskog samita COP30 2025. godine.
Potrebne su, smatra Lula, konkretne akcije.
„Koliko svetskih lidera je posvećeno popravljanju planete?", postavio je retoričko pitanje. „Čovečanstvo pati od suša", ukazujući na trenutnu situaciju na severu Brazila, gde je region Amazona pogođen najgorom sušom do sada.
Upozorio je i „nepravdu koja kažnjava mlađe generacije", ali i na preklapanje između etničke pripadnosti, klimatskih promena i socio-ekonomske ranjivosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Dubaija je poručio da „Srbija ostaje privržena politici zelene agende u koju će dodatno ulagati, svesna da sve ono što radimo danas, ostaje kao zalog generacijama koje dolaze".
Samit traje do 12. decembra 2023. godine, a učestvuje više od 200 predstavnika vlada.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 12.01.2023)
