Трибина На кафи са психологом: Постпразничну депресију изазивају осећања потиснута током славља

Учесници данашњег панела "На кафи са психологом" одржаном у Београду закључили су да постпразничну депресију често изазову осећања која су током дана славља била потиснута.

Учесница панела у Арт комуни Дорћол Платз психолошкиња и психотерапеуткиња Ана Влајковић изјавила је да људе трећа недеља јануара може подсетити да су у нову годину ушли са превеликим очекивањима а да их тада дочека минус у новчанику настао након славља или вишак клограма.

"Показала су истраживања да у периоду празника да је много мањи број пријема у хитним службама психијатрије и да се мањи број људи јавља да потражи психотерапијску помоћ. Међутим када прођу те две недеље онда се деси нагли скок и по броју пријема и по броју особа који потражи психотерапијску помоћ. Може бити да се две недеље емоције замаскирају и онда нам се та бука и музика врате као бумеранг", рекла је она. {видео1}

Влајковић наводи да је добра вест та што постпразнична депресија, иако уме да буде интезивна не траје дуго и да је се деси да потраје до две недеље и да је прва ствар коју можемо да урадимо та да се покренемо и физички активирамо.{имаге3}

"Нормално је да смо имали догађаје срећне и мање срећне током празничних дана. Међутим ако приметимо да меланхолија и безвољност прераста у осећање безнађа и не видимо ништо срећно у будућности, било за месец три или шест месеци, онда је то сигнал када немамо радост у себи и не можемо више да се покренемо", казала је психолошкиња.

Онда када приметимо да нас више ништа не мотивише да изађемо из куће и не желимо контакт са другим људима и то се продужава то значи да се покренуло нешто озбиљније и да су празници били само окидач те да су празници активирали осећања која су већ била ту.{имаге4}

Глумац Милан Марић рекао је на панелу да је тражење професионалне помоћи најбоља ствар коју неко себи може да приушти и да је то постала одлика доброг животног стандарда који оличава поправљен и отворен однос према себи.

"Како год то сада називали, глобални феномени, најдепресивнији понедељак или  постпразнична депресија, мислим да је утемељено у начину на који ми живимо. Када бисмо ту кренули да чепркамо мислим да би брже стигли до главних узрока тих феномена", казао је он.{имаге5}

Глумац је навео да има утисак да се друштво бави углавном само последицама лошег менталног здравља и да постоји нека одбојност према томе да појединац открије шта је узрок тога, који није само појединачан већ спој карактера и глобалног узрока који утиче на све и буди осећај нелагоде. 

"Мислим да је дошло добро време када ми причамо о менталном здрављу и то више није табу тема али мислим да је дошло време да почнемо да гледамо на то како се прича о менталном здрављу и шта су практични кораци", казао је Марић. {имаге6}

Координаторка магазина ЛицеУлице Николета Косовац рекла је да није само после празника време када су људи више депресивни већ и да постоје читаве категорије које су више од других угрожене и изложене глобалним и друштвеним проблемима.{имаге7}

"Прошла година јесте била и по догађајима јако изазовна и трагична и мислим да се колективно осећала борба, а поготово у том предпразничном и постпразничном сумирању године мислим да смо сви мало застали и гледали шта нам се у личном и на колективном нивоу и где смо сада и сводили те рачуне", рекла је Косовац на панелу.

Она додаје да се не може пасивно очекивати да ће Нова година донети нове ствари и да постпразничну депресију најчешће изазива то што се у Новој години љиди суочавају са истим проблемима.

"Ту је највећи проблем демотивације, апатије и то осећање да немања смисла и да стварни не могу да крену на боље", казала је Косовац.

Трибине "На кафи са психологом" организује Хемофарм фондација у партнерству са Филозофским факултетом Универзитета у Београду и Арт комуном Дорћол Платз и део су кампање за борбу против депресије и стигме "Несаломиви".

ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

(Бета, 17.01.2024)