Глобална цивилизацијска иницијатива - иницијатива за развој, а не за сукоб цивилизација

Глобална цивилизацијска иницијатива (ГЦИ), коју је у марту 2023. године представио кинески председник Си Ђинпинг представља иницијативу за развој, а не за сукоб цивилизација, оценио јеннаучни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић. У ауторском тексту за Кинеску медијску групу (ЦМГ) Митић је оцејио да је та Иницијатива изазвала интересовање и врло брзо добила и значајну подршку од стране Високог представника УН-а за Алијансу цивилизација Мигела Анхела Моратиноса, који се заложио за њену блиску координацију са Уједињеним нацијама.

Иницијатива позива на поштовање различитости цивилизација, на право на различите путеве ка модернизацији и на размену међуљудских искустава. У суштини, она уважава право држава да задрже своје традиционалне вредности уместо да морају да се повинују онима које Запад покушава да представи као универзалне, указао је аутор.

Привлачност ове поруке, према Митићевим речима, посебно је велика у Азији јер је низ азијских земаља створио сопствене моделе развоја и модернизације, који нису увек хармонизовани са западним нормама и "поретку заснованом на правилима".

Председник Си је, у јасној референци на Запад, позвао на уздржавање од "наметања другима сопствених вредности или модела", "од изазивања идеолошких конфронтација" или од наметања "осећаја супериорности", навео је аутор.

Иако је предложена пре тек годину дана, видљива је синергија Глобалне цивилизацијске иницијативе са Глобалном развојном иницијативом и Иницијативом "Појас и пут", указује се у тексту.

У земљама Централне Азије, Кина је уложила значајне ресурсе за школарине, техничку помоћ и вокационе тренинге путем својих Лубан радионица, основаних по Лу Бану, оцу кинеске архитектуре, који је живео у 6. веку и био проналазач основа за многе инструменте који се користе у грађевини. У склопу тога најављено је 5.000 семинара и радионица из разних професионалних области за држављане из Централне Азије.

Први самит Кина-Централна Азија у мају 2023. године није одржан без разлога у Сијану, као полазној тачки некадашњег Пута свиле. На самиту су најављени инфрастуктурни пројекти попут аутопута Кина-Таџикистан кроз Памирски плато, нафтовода Кина-Казахстан, те наставка развоја железничке линије Кина-Европа која Евроазију повезује по узору на некадашње системе каравана, подсећа се у тексту.

Истовремено су, додаје се, земље Централне Азије позване да учествују у заједничком програму "Културног пута свиле", "Фестивала младих Централна-Азија Кина", заједничких програма академске размене, програма археолошких експедиција и пројеката заштите културне баштине.

Почетком 2024. године, љубитељи фудбала широм света могли су да уживају у сликама са отварања и затварања Афричког купа нација, одржаног у у Абиџану, највећем граду Обале Слоноваче. Домаћин је тријумфовао у финалу и освојио по трећи пут Афрички куп нација. Међутим, један од великих победника била је и такозвана "стадионска дипломатија" Кине. Наиме, велелепни Олимпијски стадион Епимбе у Абиџану дизајнирале су и изградиле кинеске компаније.

Заиста, "Стадионска дипломатија" је спој кинеских иницијатива, од Појаса и пута и Глобалне развојне иницијативе, до Глобалне цивилизацијске иницијативе, јер на најбољи начин уважава не само пасионираност Африканаца фудбалом, повезују их међусобно и са остатком света, већ и оставља трајне позитивне последице које изградња стадионске инфраструктуре има за развој и економију афричких земаља.

У оквиру "стадионске дипломатије", Кина је до сада изградила преко 100 стадиона у Африци, а само за овогодишњи турнир три од шест на којима су се играли мечеви.

Очекивано, водећи амерички аналитички центри нису с радошћу дочекали Глобалну цивилизацијску иницијативу. Сматрају да је њен циљ да угрози оно што они називају "универзалним вредностима", односно њихово виђење демократије и људских права.

Атлантски савет у својој критици иницијативе оцењује да она представља део напора да се "угрози америчка глобална доминација". Као да не схватају да свет више не живи у деведесетим годинама прошлог века, под превазиђеним идеолошким матрицама америчких политиколога Франсија Фукујаме и Самјуела Хантингтона који су обележили почетак пост-хладноративског периода, закључио је аутор.

(Бета, 15.03.2024)